Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Skupštinska Komisija za praæenje i kontrolu postupka privatizacije pokrenuæe inicijativu Vrhovnom državnom tužilaštvu (VDT) da ispita i ubrza izviðaj o podnijetim kriviènim prijavama protiv trgovinskog preduzeæa PKB Herceg Novi. Èlanovi Komisije su na sjednici, na kojoj se raspravljalo o privatizaciji hercegnovskog preduzeæa, usvojili jednoglasno zakljuèke u kojima se navodi da privatizacija nije odgovorila cilju privatizacionog procesa usljed èega je prošle godine uveden steèaj. Komisija æe, kako se dodaje, pokrenuti inicijative prema VDT-u da ispita i ubrza izviðaj o kriviènim prijavama koje su podnijeli manjinski akcionari i prema zaštitniku imovinsko pravnih interesa Crne Gore da sagleda situaciju u kojoj se našla imovina preduzeæa nakon privatizacije. Poslanik Demokratskog fronta (DF) i predsjednik Komisije, Janko Vuèiniæ, kazao je da je PKB bilo veliko trgovinsko preduzeæe koje je radilo sve do privatizacije 2004. godine, pri èemu su od 2007. godine nastali problemi. „Veæinski vlasnik, Pantomarket donosio je nezakonite odluke koje su išle na štetu zaposlenih i države. Desila se otimaèina tog preduzeæa koje je imalo veliku imovinu“, kazao je Vuèiniæ. On je naveo da je sva imovina založena da bi se digli krediti i tim novcem se nije ulagalo u preduzeæe nego je on išao veæinskom vlasniku bez kontrole i reakcije nadležnih organa. Predsjednik sindikalne organizacije PKB-a, Aleksandar Miloviæ, rekao je da je u firmi trenutno zaposleno 37 radnika koji su u radnom odnosu do kraja aprila, kao i da su svi povjerioci usvojili plan reorganizacije. „Veæina odluka je donijeta na odboru direktora, a za te odluke ingerencije su bile na Skupštini akcionara jer se radilo o kreditima koji su prelazili 20 odsto vrijednosti imovine. Od 2006. godine Pantomarket je 90 odsto imovine uzeo pod zakup, obaveze nije izmirivao, došlo se do duga prema dobavljaèima, radnicima i državi“, objasnio je Miloviæ. On je tražio da Komisija pomogne zaposlenima u praæenju realizacije plana reorganizacije, kao i da predstavnik manjinskih akcionara bude u odboru direktora radi dobijanja informacija i kako bi pomogao da plan oživi, a ne da se nakon par mjeseci uvede steèaj. Predsjednik Udruženja manjinskih akcionara PKB-a, Mirko Bulajiæ, kazao je da su kao mali akcionari stali u odbranu svoje i imovine države. „Kada je poèeo proces privatizacije, imovina je procijenjena na 8,3 miliona EUR, dok se dio imovine koji vrijedi isto tako krije. Što je to neko preæutao i zaboravio da iskontroliše malo je nejasno“, rekao je Bulajiæ. Vlasnik PKB-a, Panto Vuèuroviæ, kako je dodao, 2005. godine dovodi svoju ekipu u odbor direktora i od tada poèinje sunovrat preduzeæa. „Krajem 2006. godine on zalaže imovinu za sedam miliona EUR, a naš kapital tada vrijedi 8,3 miliona EUR. To nije bilo po zakonu. Crnogorska komercijalna banka (CKB) mu daje kredit od deset miliona EUR u jednom danu. To je pranje para“, smatra Bulajiæ. On je rekao da kada je uveden steèaj, za koji smatra da je programiran, ne formira se odbor povjerilaca, veæ se sve svodi na steèajnog sudiju i steèajnog upravnika. „Imovina koja je vrijedila 4,5 miliona EUR prodata je za 400 hiljada. Tu se radi o pranju para“, smatra Bulajiæ. Predstavnik Ministarstva ekonomije, Tatjana Markoè, kazala je da je privatizacija bila metodom prodaje akcija na berzi, što znaèi da je bilo ko mogao da kupi akcije. „Ne postoji mehanizam ni kupoprodajni ugovor kod berzanske prodaje, pa nijedan državni organ nije bio u moguænosti da kontroliše ispunjavanje obaveza nakon privatizacije. Nije mi jasno kako su nezakonite odluke prolazile. To je za VDT, a nije mi jasno zašto niko nije reagovao“, kazala je Markoè. Nezavisni poslanik, Obrad Gojkoviæ, pitao je kako Ministarstvo finansija nije vidjelo deset miliona EUR duga za poreze i doprinose. „U Vladi su postojali ljudi koji su štitili ovog preduzetnika. Privatnik ima 'dil' sa nekim u Vladi, to je pitanje za tužioca. Treba vidjeti i sa bankama, država ne smije da prihvati da ostanu ovakvi dugovi“, dodao je Gojkoviæ. Poslanik DF-a, Veljko Vasiljeviæ kazao je da sve što se dešava u Crnoj Gori je kreirano u pravnom okviru i sistemu kojim kontroliše u potpunosti DPS. „Navodne tada važeæe propise po kojima nijedna privatizacija nije odgovorila cilju privatizacionog procesa usvojila je skupštinska veæina. Ministarstvo ekonomije, po logici zdravog razuma, i Savjet za priuvatizaciju moraju da kontroliše i šta se dešava poslije privatizacije, nije samo cilj prodaj pa poslije šta ko ponese“, smatra Vasiljeviæ. On je rekao da to što se radilo ne valja ništa, a to niko neæe da prizna. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zoran Jeliæ, pitao je predstavnike PKB-a kada su reagovali s obzirom na to da su rekli da je sve odluke donio Odbor direktora i pitao ko su ljudi koji su saèinjavali taj odbor. „Da li ste reagovali kada su dugovanja prema radnicima narasla? Zašto je OTP factoring pokrenuo steèaj tako kasno. Tu je velika odgovornost CKB-a, kada je odobrila kredit od deset miliona EUR u jednom danu. Treba ispitati koji menadžment je tada bio u banci“, rekao je Jeliæ. On je dodao da je to stvar za Tužilaštvo, pri èemu treba pokrenuti kriviènu prijavu što zahtijeva kompletnu dokumentaciju. „Ne bih se složio da je pokrovitelj svega bila država, jer ko ne radi po zakonu treba da se sankcioniše“, dodao je Jeliæ. Vuèiniæ je rekao da je u pitanju školski primjer organizovanog kriminala, pri èemu su se radnici obraæali svim relevantnim institucijama, a nijesu dobili odgovor. Na sjednicu su bili pozvani i vlasnik PKB-a, Panto Vuèuroviæ, steèajni upravnik, Ranko Radinoviæ i predstavnik Savjeta za privatizaciju, ali se nijesu odazvali pozivu. (kraj) sam/bvm