Podgorica, (MINA) – U Crnoj Gori postoje ogromne moguænosti da se rad i dostignuæa žena afirmišu na pravi naèin, ocijenio je predsjednik parlamenta Ranko Krivokapiæ, navodeæi da ta tematika treba da bude dio življenja, a ne obaveza. On je kazao da parlament želi da afirmiše ženska dostignuæa i sposobnost žena na javnoj sceni. "Vi ste najbolji radnici u tišini, što se pokazalo i na istorijskoj ravni-žena je u Crnoj Gori stajala iza svih velikih djela, ukljuèujuæi i ratna«, kazao je on, na otvaranju zasjedanja Ženskog parlamenta. Prema rijeèima Krivokapiæa, da bi od vremena radnika u tišini koji ne dobija punu afirmaciju žene došle u vrijeme radnika jednakosti, Skupština je pokrenula Ženski parlament. On je rekao da je danas dan kada je afirmacija naèin da se dio odgovornosti koji parlament ima ispravi, i omoguæi da žene iskažu mišjenja i dostignuæa. »Kad vas na obaveze podsjeæaju onda niste dobri u tome. Željeli bi da ova tematika bude dio našeg življenja a ne obaveza. Da to bude kultura, koja ne mislim da je u Crnoj Gori slabija nego drugdje u Evropi, u odnosu prema ženama«, naveo je Krivokapiæ. On je ocijenio da postoji ogroman prosor da se rad i dostignuæa žena afirmišu na pravi naèin. »To treba da postane kultiura javnog života, koja živi u svim profesionalnostima u CrnojGori i ono o èemu se ona prepoznaje, a tradicije ima«, zakljuèio je Krivokapiæ. Predsjednica Odbora za rodnu ravnopravnost, Nada Drobnjak, rekla je da postoji ogromno polje na kom treba djelovati da bi žene živjele ravnopravno u Crnoj Gori i svijetu. »Samo ako su muškarci i žene ravnopravni, društvo je ravnopravno, demokratsko i daje jednake šanse«, kazala je ona. Drobnjak je ukazala da cilj borbe za ravnopravnost nije samo da bi se žene pitale i imale moæ veæ da se kreira bolje i pravednije društvo. Ona je citirala francusku književnicu i filozofa Simon de Bovoar koja je rekla “ne želim da žene imaju moæ nad muškarcima veæ nad sobom«. Drobnjak je podsjetila da je 1791. godine napisana Deklaracija o pravima graðanke i žene. »Od tada do danas, još se borimo da pokažemo da smo ravnopravne i da treba da imamo iste šanse, ali i konstatujemo napredak i trend da se ide u dobrom pravcu, ali ne smijemo da se uljuljkamo na lovorikama dostignutog, veæ da težimo viziju koju su pretkinje postavile-a to je društvo jednakih šansi », dodala je ona. Predstavnice ženskih nevladinih organizacija, asocijacija i partija postavljale su pitanja u vezi sa unaprjeðenjem prava žena, na koja su odgovarali predstavnici vlade i drugih nadležnih institucija. (kraj) mib/isf