Podgorica, (MINA) – Oko 7,4 odsto zaposlenih u Crnoj Gori bili su žrtve zlostavljanja na poslu, dok je više od 27 odsto radnika prepoznalo taj problem kod svog kolege, pokazali su rezultati istraživanja. Istraživaèki tim Socijalnog savjeta predstavio je danas rezultate istraživanja »Mobing u Crnoj Gori«, koji je u martu sproveden na 503 ispitanika, od èega su 53 bili poslodavci. Profesor Ekonomskog fakulteta Milivoje Radoviæ kazao je da ta dva parametra, 7,4 odsto žrtava mobinga i 26,7 odsto onih koji su vidjeli mobing kao problem kolege, govore da stvarno postojanje mobinga u Crnoj Gori nije samo 7,4 odsto. Meðunarodna organizacija rada, kako je objašnjeno, definiše mobing kao uvredljivo ponašanje koje se manifestuje kao osvetoljubivi, surovi, zlonamjerni ili ponižavajuæi pokušaj da se sabotira jedan ili grupa zaposlenih, dok su moberi, oni koji zlostavljaju, osobe koje izgledaju moæno, i èesto imaju crte liènosti psihopate i sociopate. »Dolazi do izražaja neka sociološka i kulturološka karakteristika ove sredine, osjeæaj stida da imam problem, dakle, vidim problem kod kolege sa posla, a ne vidim kod sebe, što nam govori da stvarno postojanje mobinga u Crnoj Gori nije 7,4 odsto, veæ bi se mogla uzeti prosjeèna velièina koja ravna ta dva parametra. Ovo drugo pitanje bilo je test odgovara na pitanje koliko smo bili iskreni u direktnom pitanju o mobingu«, objasnio je Radoviæ. Istraživanje je pokazalo da oko 80 odsto poslodavaca zna šta je mobing i upoznati su sa tim problemom, dok je svega 54 odsto radnika upoznato sa tim problemom. »Oko 51 odsto zaposlenih, a 32 odsto poslodavaca smatra da mobing ima politièku pozadinu", rekao je Radoviæ. On navodi da je 21 odsto poslodavaca bilo žrtva zlostavljanja na poslu u ranijem periodu, kad su oni bili radnici, dok su danas 1,9 odsto poslodavaca žrtve mobinga. »Ne moraju žrtve da budu na relaciji poslodavac-radnik, postoji i suprotna strana, da poslodavac bude žrtva mobinga od radnika, ta je vrsta zastupljena sa oko dva odsto u Crnoj Gori«, naveo je Radoviæ. Profesor Žarko Božoviæ kazao je da èak 70 odsto ispitanika nije informisano o moguænosti zakonske zaštite od mobinga. »Radna efikasnost na koju utièe mobing je naroèito smanjena kod mladih ljudi«, rekao je on. Istraživanje pokazuje da je oko 35 odsto ispitanih saglasno da je njegovo lièno iskustvo sa mobingom uticalo na smanjenu efikasnost na poslu. »Predložili smo niz mjera za rješavanje problema mobinga u Crnoj Gori, kao prvo to je poštovanje direktiva Evropske unije o mobingu i usklaðivanje zakonodavne regulative naše zemlje sa nalogom direktiva«, kazao je Božoviæ. Kako je naveo, neophodno je donijeti i posebni zakon o sprjeèavanju zlostavljanja na radu. »Važno je i pokrenuti dijalog na relaciji država-poslodavac-sindikat, èiji bi osnovni cilj bio formiranje timova za borbu protiv mobinga«, saopštili su istraživaèi. Istraživaè kršenja ljudskih oprava Aleksandar Zekoviæ ukazao je da postoje presude kad je u pitanju mobing, dodavši da je ponekad èelnici javnih ustanova koji su osuðivani zbog mobinga, nastavljaju da rade na tom poslu. »To bi mogao biti vid preporuke, da li neko ko je bio mober više puta, može da ostane na istoj dužnosti«, rekao je Zekoviæ. Ministar rada i socijalnog staranja Suad Numanoviæ kazao je da iskustva zapadnih zemalja govore da se u funkciji industrijalizacije i globalizacije èešæe javlja mobing, što dovodi i do porasta žrtava mobinga. »Iako se danas sve više piše, i javno govori o tom problemu, zakonodavstvo veæine zemalja još nedovoljno rješava taj problem«, rekao je Numanoviæ. Prema njegovim rijeèima, profit ne donose savremene mašine i dobri programi, ukoliko nemate kvalitetene i zadovoljne radnike. »Morate poštovati onog ko vam donosi profit«. Objašnjeno je da prema motivu, postoje strateški i emotivni mobing. Strateški se vezuje za politiku vlasnika firme ili upravljaèku strukturu, a cilj je smanjenje broja zaposlenih, psihološko i profesionalno uništavanje radnika do mjere da nema šansu za drugi posao. Numanoviæ je, odgovarajuæi na pitanje da li se štrajkovi mogu podvesti pod strateški mobing kazao da se ne radi ni o kakvom mobingu, veæ meðusobnom razumijevanju situacije. »Ne bih to nikako podveo pod mobing«, kazao je on. »Imamo kolektivne ugovore koji u ovom momentu nijesu u situaciji da ispoštuju sve odredbe. Svjesni da je ekonomska kriza i poslodavac nije u ekonomskoj moæi da ispoštuje sve taèke kolektivnog ugovora, a da je najbitnije zadržati radno mjesto. Svi smo spremni na meðusobne ustupke do stvaranja boljeg ekonomskog momenta«, zakljuèio je Numanoviæ. (kraj) boj/isf