Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska Vlada razmatrala je danas Ekonomsku politiku za narednu godinu kojom je predviðen realan rast bruto društvenog proizvoda (BDP) za 2,7 odsto na 1,475 milijardi EUR i inflaciju od 4,5 odsto. Potpredsjednik Vlade Branimir Gvozdenoviæ je rekao da je cilj ekonomske politike obezbjeðenje 120 miliona EUR stranih investicija, u skladu sa dinamikom predviðenom Agendom ekonomskih reformi. »Kao što vidite sa puno optimizma oèekujemo 2004. godinu, nastavak rasta BDP-a, smanjenje inflacije i znaèajne investicije«, rekao je Gvozdenoviæ na konferenciji za novinare u Press centru Vlade. On je kazao da je cilj ekonomske politike smanjenje budžetskog deficita i sive ekonomije i najavio da æe Vlada stimulisati izvoz preduzeæa i stvoriti uslove da ona ostanu trajno izvozno opredijeljena skaæenjem procedura, pospješivanjem konkurentnosti i ostalim neophodnim mjerama. Prema rijeèima Gvozdenoviæa, ekonomska politika za narednu godinu je u skladu sa vladinim programom prestrukturiranja preduzeæa, razvoja institucija i Strategijom razvoja i smanjenja siromaštva. »Osnovna strateška opredjeljenja su rast baziran na privatnom sektoru, podrška preduzetništvu i valorizacija potencijala i kapaciteta stvaranjem uslova da Crna Gora bude najinteresantnije podruèje za investicije«, rekao je Gvozdenoviæ. On oèekuje da æe mjerama iz ekonomske politike i stvaranjem sigurnog ambijenta atraktivnog za ulaganja Crna Gora postati najinteresantnije podruèje za investitore. Te mjere predviðaju jaèanje sudske vlasti, usvajanje zakona o restituciji, pripremu propisa o kapitalnim transakcijama i ulaganjima, stvaranje uslova za korporativno upravljanje, poèetak rada fonda za zaštitu depozita, primjenu rješenja za suzbijanje korupcije, omoguæavanje nesmetanog transfera kapitala kao i razdvajanje funkcije osiguranja i reosiguranja. Gvozdenoviæ je najavio da æe Vlada stvoriti uslove za formiranje investicionih fondova i smanjiti troškove poslovanja. Ekonomska politika za narednu godinu, kako je kazao, predviða poveæanje ekonomskih sloboda, nastavak liberalizacije, obezbjeðenje ulaganja, neprikosnovenost ugovora i prava svojine, rast zaposlenosti, kao i smanjenje siromaštva i stvaranje uslova socijalne stabilnosti. Gvozdenoviæ nije mogao da potvrdi procjene da æe naredne godine tehnološki višak predstavljati 30 hiljada radnika iz privrede, ali je dodao da taj problem Vlada pokušava da preduprijedi socijalnim programom. On nije mogao da saopšti ni koliko je crnogorskih preduzeæa štrajkovalo ove godine. Prema procjenama iz Saveza samostalnih sindikata, ove godine je u Crnoj Gori organizovano oko 150 štrajkova. Vlada je, kako je rekao, zadovoljna realizacijom ovogodišnjim planova o rastu BDP-a i inflaciji i rezultatom programa legalizacije postojeæih i otvranja novih radnih mjesta, ali bi voljela da nije bilo nijednog štrajka, da je proizvodnja veæa i da je Crna Gora najinteresantnija za investiranje. »Postoji niz nezadovoljstava, ali smo napravili znaèajne pomake«, kazao je Gvozdenoviæ i ododao da oèekuje dosta prepreka i problema, ali je siguran da æe Vlada imati snage da ih prevaziðe. On je najavio da æe Vlada naredne godine privatizovati nikšiæku Željezaru i podgorièki Kombinat aluminijuma. Budžetom za narednu godinu predviðeno je samo šest miliona EUR prihoda od privatizacije. »Od Željezare ne oèekujemo znaèajne prihode, veæ æe Vlada preuzeti dio njenih obaveza da bi našla partnera za kompaniju«, saopštio je Gvozdenoviæ. Na sjednici Vlada je prihvatila realizaciju kreditnih linija vrijednih 13,2 miliona EUR za finansiranje projekata podsticanja zapošljavanja i podršku turizmu i poljoprivredi. Krediti bi trebalo da budu realizovani u prvoj polovini naredne godine, a o odobrenju æe odluèivati kreditni odbori poslovnih banaka. Vlada je odobrila i tri miliona EUR za, izmeðu ostalog, podršku programa prestrukturiranja, eliminisanje barijera poslovanju i obuku radne snage. Gvozdenoviæ je saopštio i da æe danas formirani konzorcijum poslovnih banaka, koji èine Hipotekarna, Podgorièka, Crnogorska komercijalna, Atlas Mont i Montenegrobanka, narednih deset dana potpisati ugovor sa Vladom o kreditiranju hitnih mjera za poboljšanje vodosnabdijevanja na crnogorskom primorju i Cetinju naredne sezone. Na hitne mjere odnosi se sedam miliona EUR, a kasnije su planirana još po tri miliona za optimizaciju korišæenja postojeæih i aktiviranje novih izvora. Od odobrenog kredita za opremu vodovodnim preduzeæima, Vlada se obavezala da vrati 30 odsto, dok se ostatak odnosi na opštine. (kraj) dmc