Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Crnogorska Vlada odbila je zahtjev grèkog Helenik petroleuma da mu produži rok za gradnju prve naftne bušotine u blizini Ulcinja. Rok za gradnju bušotine, koji je Vlada veæ dva puta produžavala, završen je 30. aprila, tako da su Jugopetrol i Helenik izgubili koncesiju u više stotina miliona vrijednom poslu istraživanja nafte i gasa, pišu Vijesti. Vlada bi trebalo da na narednoj sjednici i formalno odluèi o prekidu ugovora, odnosno konstatuje da je istekao. Za dodjelu koncesija za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa u podmorju je planirano raspisivanje meðunarodnog tendera. Prema nezvaniènim informacijama, u crnogorskom podmorju ima oko 1.500 milijardi kubnih stopa gasa, što je nivo koji je ekonomski isplativo eksploatisati i omoguæava gradnju elektrane na gas. Tender za dodjelu koncesija biæe raspisan tek kada Zakon o geološkim istraživanjima, usvojen nekoliko godina prije privatizacije Jugopetrola, bude zamijenjen novim propisom iz te oblasti. Grci su od Vlade u februaru tražili produženje roka za gradnju bušotine u takozvanom bloku 3 crnogorskog podmorja u blizini Ulcinja, kako bi ostali u do sada potencijalno najvrednijem poslu u Crnoj Gori. Potpredsjednik Vlade Miroslav Ivaniševiæ nedavno je obavijestio izvršnog èlana Odbora direktora Helenika Mihaela Mirijantisa da je zahtjev neprihvatljiv. On je nazvao gubljenjem vremena i dosadašnja produženja rokova, na koja je Vlada pristajala, iako to nije bilo predviðeno propisima, zbog privatizacije Jugopetrola i finansijskih problema Helenikovog i Jugopetrolovog partnera u istraživanju. Jugopetrol i Helenik imali su koncesije na blokovima 1 i 2 (Prevlaka) ukupne površine 4,84 hiljade kvadratnih kilometara u odnosu 49 prema 51 odsto, a na ulcinjskom bloku 3, èija je površina 3,93 hiljade kvadratnih kilometara, u odnosu 60 prema 40. Ranije im je partner u poslu bila britanska kompanija Remko enerdži, koja je zbog loših rezultata iz nalazišta u Irskoj upala u finansijske probleme, a svoj udio je prošle godine predala Heleniku. Grci su pokušali da ubijede predstavnike Vlade da ponovo produže rok na prezentacijama svega što su do sada uradili, u Atini, Podgorici i Londonu. Britanska advokatska kuæa Hogan&Hartson je na jednoj od tih prezentacija predstavila nacrt novog zakona o nafti i gasu, èije se odredbe analiziraju u Ministarstvu ekonomije. Troškovi istraživanja nafte u Crnoj Gori su od 1973. procijenjeni na oko 100 miliona EUR. Da su Grci realizovali prvu bušotinu i pronašli naftu i gas, slijedila bi višegodišnja faza eksploatacije koja zahtijeva ulaganja od oko 300 miliona. (kraj) bvm