Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je veèeras usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu koji, nakon smanjenja diskrecionih izdataka, ukljuèujuæi kapitalni, iznosi skoro 1,85 milijardi EUR. Ministar finansija, Radoje Žugiæ je nakon sjednice Vlade saopštio da izvorni prihodi budžeta iznose skoro 1,33 milijardi EUR, a rashodi 1,56 milijardi EUR. Deficit budžeta, bez izdataka za izgradnju autoputa, iznosi 29,7 miliona EUR, a sa tim izdacima 235,7 miliona EUR. „Deficit bez izdataka za gradnju autoputa je u ranijem predlogu budžeta bio nešto veæi i iznosio je 0,92 odsto budžeta, dok je sada 0,84 odsto. Deficit budžeta sa izdacima za gradnju autoputa je znaèajno smanjen u odnosu na prvobitni predlog i sada iznosi 6,65 odsto“, kazao je Žugiæ. Vlada je o budžeta za narednu godinu trebalo da se izjasni prošle sedmice, ali je usvajanje odloženo zbog tehnièke dorade i podešavanja na rashodnoj strani, koja podrazumijevaju i smanjenje diskrecionih troškova. „Potrošili smo nekoliko dana od èetvrtka i uspjeli da dodatno racionalizujemo potrošnju, odnosno poboljšamo fiskalne parametre i poveæamo izglede za održivost javnih finansija“, rekao je Žugiæ. On je dodao da su uštede ostvarene smanjenjem troškova službenih putovanja u velikom iznosu, jer je nivo od 5,5 miliona EUR, koji je potrošen u prethodnom periodu, bio neracionalan. „Napravili smo i uštede koje se odnose na kapitalni budžet, odnosno njegovo restrukturiranje prema dominantno razvojnim komponentama“, naveo je Žugiæ. On je saopštio da je u narednoj godini planirano zaduženje od 633,8 miliona EUR, od èega se dominantan dio odnosi na refinansiranje dospjelih obaveza po osnovu zaduženja iz ranijih perioda. „Novo zaduživanje je iskljuèivo u funkciji dospjeæa ranije preuzetih obaveza, odnosno restrukturiranja javnog duga sa jedne strane, a sa druge to je finansiranje kapitalnih, odnosno razvojnih projekata“, kazao je Žugiæ. Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu predviðeno je da kapitalni budžet iznosi 284,2 miliona EUR. Izdaci za potrebe finansiranja prioritetne dionice autoputa od Smokovca do Mateševa iznosiæe 206 miliona EUR, a troškovi za pokriæe tekuæeg budžeta 29,7 miliona EUR. „Kapitalni budžet smo koncipirali tako da se poveæa ekonomski udio. Njegov prioritet je poèetak gradnje prioritetne dionice autoputa, kao i nastavak zapoèetih projekata iz prethodnog perioda, uz redovno servisiranje tekuæih budžetskih obaveza“, rekao je Žugiæ. Kada je rijeè o javnom dugu, on smatra da æe se njegovo relativno uèešæe u narednom periodu smanjiti favorizovanjem ravojne komponente, odnosno poveæanjem nivoa bruto domaæeg proizvoda (BDP). Žugiæ je naveo i da su Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu odobrene dvije nove garancije, za poljoprivredu u iznosu od 50 miliona USD i za solidarnu stambenu izgradnju, 6,2 miliona EUR. „Davaæemo samo održive garancije koje neæe imati rizik pada na teret budžeta. Zato smo dopunili Predlog budžeta tako što je za svaku novu datu garanciju neophodno obezbijediti kolateral“, saopštio je Žugiæ. On je najavio da æe na dnevnom redu Vlade uskoro biti nova fiskalna politika, kojom æe biti tretiran i krizni porez. „Krizni porez æe biti tretiran novom fiskalnom politikom i imaæemo odreðena poboljšanja. Moramo smanjivati teret na privredu i saèuvati održivost javnih finansija“, poruèio je Žugiæ. On je dodao da Vlada želi da modifikuje najvažnije elemente fiskalne politike, ali nikako da ugrozi dinamiku ekonomskog rasta, niti konkurentnost ekonomije. Ranijim predlogom budžeta, èiju je doradu tražila Vlada, bilo je predviðeno da da budžet iznosi 1,56 milijardi EUR, u šta su uraèunati tekuæi prihodi (po osnovu poreza, doprinosa, taksi, naknada) od 1,32 milijarde i 240 miliona EUR koliko nedostaje za redovno servisiranje obaveza. Kapitalni budžet je prema ranijem predlogu trebalo da iznosi 289 miliona EUR. Žugiæ je saopštio da su prioriteti budžeta za narednu godinu zadržavanje rasta tekuæih troškova do nivoa zakonom dozvoljenog rasta u odnosu na prošlogodišnji budžet, kao i osnovnog nivoa zarada na nivou iz prošle godine. Meðu prioritetima su, izmeðu ostalog, i odmrzavanje penzija kroz definisanje optimalne formule kako bi model bio fiskalno održiv, uz poveæanje izdataka po osnovu poveæanja broja penzionera, kao i održavanje nivoa socijalnih izdataka na prošlogodišnjem nivou, uz poveæanje izdataka za Fond za profesionalnu rehabilitaciju. (kraj) nar