Podgorica, (MINA) – Direktor Centra za regionalne i bezbjednosne studije Miodrag Vlahoviæ, ocijenio je danas da je Crna Gora uèinila ustupak, pristajanjem da prvi izbori za parlament nove zajednice budu posredni. »Uèinjen je ustupak u smislu da se, ipak, projektuje taj rok u kojem æe biti održani neposredni izbori za parlament buduæe zajednice«, kazao je Vlahoviæ Radiju Slobodna Evropa. Prema njegovim rijeèima, svaka detaljnija analiza pokazala bi da je sve to uraðeno pod snažnim pritiskom Brisela, odnosno, urgencijom iz centra evropske diplomatije. Vlahoviæ smatra da su gubitnici u Crnoj Gori, Socijalistièka narodna partija i njeni saveznici, odnosno, »one politièke strukture kojima su neposredni izbori za parlament nove zajednice bili poslednja šansa da u Crnoj Gori neke izbore uopšte i dobiju«. On istièe da, »u suštini, to nije dobro rješenje za Crnu Goru«. »Neposredni izbori impliciraju probleme, i na ustavno pravnoj i politièkoj ravni. Oni, ipak, pretpostavljaju i sugerišu državnu strukturu koja je više federalna«, rekao je Vlahoviæ. On je naveo da je motiv dijela crnogorske politike, koji je prihvatio takvo rješenje, »prebroðavanje prilièno delikatne situacije u kojoj se Crna Gora nalazi«. »Po ko zna koji put Crna Gora treba da izbjegne situaciju, odnosno, utisak da je ona prepreka sporazumijevanju. Èini mi se da je iskorak u tom pravcu, veoma delikatan. To je klizav teren, u kojem su, od sada pa na dalje, moguæi raznorazni scenariji, do onog trenutka kada su projektovani neposredni izbori«, ocijenio je Vlahoviæ. Na pitanje hoæe li se ponoviti situacija nakon potpisivanja beogradskog Sporazuma, kada su svi, postignuto rješenje, tumaèili kao svoju pobjedu, on je kazao da je »to vrlo moguæe«. »Sa pravne i politièke taèke gledišta, ovo je prilièno neèisto rješenje. Ako su odreðenoj strukturi potrebni neposredni izbori, zašto onda oni nijesu prvi. Ako su moguæi prvi posredni, koji su legitimni, valjani, korektni i prihvatljivi za obje strane, zašto bi onda u buduænosti neki izbori bili neposredni«, objasnio je Vlahoviæ. Prema njegovom mišljenju, projektovana struktura odnosa izmeðu Srbije i Crne Gore, više je proizvod èinjenice da Evropa ne zna šta æe sa Kosovom. »Zbog tog faktora su, Srbija i Crna Gora, u ovoj i ovakvoj vrsti zajednièke strukture«, zakljuèio je Vlahoviæ. (kraj) nem/isf