Podgorica, (MINA) – Podgorièani Nino Bojiæ i Blažo Miliæ vratili su se u Podgoricu nakon 99 dana koje su na motorima proveli na putu oko svijeta. Oni su prešli izmeðu 39 i 41 hiljadu kilometara i na doèeku, koji im je prireðen u Glavnom gradu, govorili su o utiscima i s prijateljima i podržavaocima podijelili dobre i loše trenutke. „Osjeæaji su pomiješani, uzbuðenje, radost i sreæa. Mali je broj ljudi koji je ovo uradio. Posebno mali broj koji je to uradio na naèin na koji smo mi. Svi koji su uradili, imali su manju ili veæu podršku – automobile, rezervne djelove, mehianièare dok smo mi bili propušteni sami sebi“, rekao je Bojiæ i dodao da je put nekada zbog toga lièio na preživljavanje. On je kazao da gdje god da su došli, da su bili najsrdaènije doèekani. „Kao da su ljudi znali da dolazimo, i kao da im je zadatak da budemo dobro doèekani“. Bojiæ je dodao da su najbolje bili doèekani kod onih ljudi koji skoro da nemaju ništa. „Oni žive tim životom gdje nemaju ništa pa su navikli da i u dobru i u zlu podijele sve“, rekao je on. Upitan gdje im je najteže bilo, Bojiæ je odgovorio da je to Mongolija jer, kako je rekao, tamo nema asfaltiranih puteva. „Vozili smo po užasnoj vruæini. Na nekim dionicama pijesak je bio do koljena dubok. Bilo je padova, lakših povreda, lomova na motociklima - što su bile teške situacije“, objasnio je on. Njegov saputnik, Blažo Miliæ se saglasio sa njim, a Mongloliju æe upamtiti kao najtežio dio puta zbog pada koji je doživio. „Mislio sam da neæu nastaviti, ali ipak motor je nastavio da radi, ja sam zadobio lakšu povredu i nastavio sam“, kazao je on. Miliæ je rekao da im je polazak na put teško pao i da su bili tužni što ostavljaju sve. “Kao da idemo u rat, ni manje ni više“. On u lijepe momente ubraja i podršku prijatelja, rodbine, ljudi koji su ih zvali, slali mailove podrške. Na put oko svijeta sa Bojiæem i Miliæem je krenuo i Vladimir Jovièiæ, ali je zbog posla morao da se vrati iz Amerike. (kraj) anm/del