Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Na crnogorskom tržištu lizinga u prošloj godini je zakljuèeno oko 1,34 hiljade novih ugovora, èija je vrijednost, prema podacima Ministarstva finansija, oko 19,8 miliona EUR, što je oko 36,8 odsto manje u odnosu na 2011. Aktivnih ugovora je 31. decembra prošle godine bilo ukupno oko 6,72 hiljade, a njihova vrijednost iznosila je oko 145,05 miliona EUR. Broj ugovora zakljuèen tokom prošle godine, kako se navodi u novom Biltenu Ministarstva za period od januara do kraja marta, manji je 19,6 odsto u poreðenju sa rezultatima iz 2011. Od ukupnog broja zakljuèenih ugovora 58,7 odsto se odnosi na ugovore zakljuèene sa pojedincima, a 40,7 odsto sa kompanijama. “Ukoliko uporedimo podatke o uèešæu ugovora zakljuèenih sa pojedincima, odnosno kompanijama u ukupnom broju ugovora, primjetno je da je politika lizing kuæa bila usmjerena diverzifikaciji rizika i osiguranju optimalne strukture klijenata”, rekla je samostalni savjetnik u Ministarstvu, Jelena Jovetiæ. U prošloj godini, kao što je bio sluèaj i u prethodnim, poslovi finansijskog lizinga imali su znaèajno uèešæe u ukupnom broju, kao i vrijednosti zakljuèenih ugovora. “Od ukupnog broja zakljuèenih ugovora oko 95,9 odsto ili 19,2 miliona EUR odnosi se na vrijednost finansijskog, a preostalo operativnog lizinga. Važno je napomenuti da su navedene vrijednosi novozakljuèenih ugovora izražene kao neto vrijednost plasmana, što predstavlja ukupnu vrijednost ugovora umanjenu za vrijednost uèešæa klijenta”, objasnila je Jovetiæ. Ako se pogleda strukturu broja ukupno zakljuèenih ugovora po osnovu predmeta lizinga, kao i prethodnih godina, putnièki automobili imaju najveæi udio od oko 85 odsto u ukupnom iznosu lizing plasmana. “Udio komercijalnih vozila u ukupnom broju zakljuèenih ugovora je oko 12 odsto, dok je udio graðevinskih mašina i opreme oko dva odsto. U poreðenju sa 2011, na lizing tržištu zabilježen je blagi pad uèešæa nekretnina, putnièkih automobila, dok kod ostalih kategorija bilježi se rast uèešæa u ukupnom broju zakljuèenih ugovora”, saopštila je Jovetiæ. Ukoliko se posmatra struktura vrijednosti zakljuèenih ugovora prema predmetu lizinga, strukturno uèešæe je opet u korist putnièkih automobile koji imaju najveæi udio i u ukupnoj vrijednosti ugovora od oko 71,14 odsto, dok su komercijalna vozila zastupljena sa 18,7 odsto, nekretnine imaju udio od oko 3,47 odsto, a lizing graðevinskih mašina i opreme oko 5,55 odsto. U pogledu sektorske strukture plasmana novozakljuèenih u 2012. godini dominiraju ugovori u okviru sektora trgovine, zatim graðevinarstva, industije i saobraæaja. “U pogledu vrijednosti novozakljuèenih ugovora prema sektorskoj strukturi, najveæe uèešæe u ukupnoj vrijednosti plasmana imaju saobraæaj 30 odsto, trgovina 25 odsto, graðevinarstvo 16 odsto, kao i usluge smještaja i ishrane sedam odsto”, dodala je Jovetiæ. Stanje na tržištu u pogledu broja pružalaca, vrste i tipa usluga u prošloj godini ostalo je nepromijenjeno. L izing uslugama u Crnoj Gori bavile su se èetiri lizing kuæe i dvije banke, odnosno S-Leasing, Porsche Leasing, NLB Leasing i Hypo Alpe Adria banka i Prva banka. Te dvije banke nijesu odobravalo nove plasmane, veæ su obavljale samo naplatu potraživanja po osnovu ranije zakljuèenih ugovora. Ukupna aktiva èetiri lizing kuæe na kraju decembra je iznosila skoro 144 miliona EUR i bila je 6,52 odsto manja u odnosu na 30. septembar. U strukturi ukupne aktive najveæi udio odnosio se na stalnu imovinu, 51 odsto, dok je obrtna uèestvovala sa 49 odsto. »Meðutim, uporedni podaci aktive sa tržišta lizinga nijesu relevantni, imajuæi u vidu da se znaèajan dio bilansne sume agregatnog bilansa tržišta vodi u okviru finansijskih izvještaja pružaoca lizing usluga sa najveæim tržišnim uèešæem, Hypo Alpe Adria banke«, navela je Jovetiæ. Dugoroèni finansijski plasmani sa 59,16 miliona EUR ili 41 odsto, najznaèajnija su stavka aktive, zatim slijede kratkoroèni plasmani sa 24 odsto, pa zalihe sa 12 odsto, nekretnine, postrojenja i oprema deset odsto, potraživanja od kupaca sa devet odsto, dok gotovina i gotovinski ekvivalentni èine èetri odsto aktive. U strukturi pasive èitiri lizing kuæe, najveæi udio odnosio se na kratkoroèna rezervisanja i kratkoroène obaveze 86,78 miliona EUR, odnosno 51 odsto. Dugoroèna rezervisanja i dugoroène obaveze uèestvuju sa 41 odsto, a kapital šest odsto. Èetiri lizing kuæe su na dan 31. decembar ostvarile poslovni prihod od skoro 18 miliona EUR. Lizing kuæe su na kraju prošle godine ostvarile neto gubitak od 2,6 miliona, što je upola manje u odnosu na kraj 2011. Iz Ministarstva finansija ukazuju da u ukupnom rezultatu bilansa uspjeha, koji daje prihode i rashode lizing kuæa, nedostaje dio podataka koji se obraèuvaju kroz bilanse banke koja se bavi lizing poslovima, imajuæi u vidu da Hypo Alpe Adria banke u okviru svog portfolija pruža lizing usluge. (kraj) jlb/bvm