Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Odredba Nacrta novog ustava Crne Gore, prema kojoj stranci bez ikakvih ogranièenja mogu sticati svojinu u njoj, je nedopustiva i suprotna evropskoj praksi, smatra profesor meðunarodnog prava Nebojša Vuèiniæ. On je ocijenio da strancima treba omoguæiti sticanje svojine u skladu sa zakonom, ali i propisati odreðena ogranièenja koja postoje u komparativnoj pravnoj praksi. »Ni jedna država u Evropi ne omoguæava sticanje svojine strancima bez ikakvih ogranièenja«, rekao je Vuèiniæ Radiju Slobodna Evropa, dodajuæi da se ona javljaju u vidu zemljišnog maksimuma, dugoroènog zakupa ili uslovljenog reciprociteta. Nekontrolisanoj prodaji zemljišta strancima protivi se i funkcioner vladajuæe Demokratske partije socijalista Stanko Zlokoviæ, predlažuæi da ona bude ustavom zabranjena za strane državljane. Prema važeæim propisima, stranci u Crnoj Gori mogu kupovati stanove i kuæe sa zemljištem do 500 kvadratnih metara. To ne važi za domaæa preduzeæa koja i stranci mogu registrovati pod uslovima koji se primjenjuju za domicilno stanovništvo, što im ostavlja moguænost da na tako registrovanu firmu neogranièeno kupuju zemljište. U opozicionom pokretu za promjene smatraju da ovo pitanje svakako treba regulisati ustavom. Potpredsjednik te partije Branko Raduloviæ sumnja da se sada išta može uraditi, pošto je prodaja zemljišta strancima odmakla, i kaže da prostor za optimizam ipak postoji, jer povelja Ujedinjenih nacija i deklaracije najznaèajnijih institucija ostavljaju moguænost da se poništi svaki ugovor koji narušava prirodni ambijent i raubuje resurse. Raduloviæ istièe primjere Poljske, Hrvatske i Slovenije koji govore da apsolutna liberalizacija prodaje zemljišta strancima nije ni neophodan uslov za ulazak u Evropsku uniju. Prodaja nekretnina u Crnoj Gori uzela je toliko maha da se postavlja pitanje da li se više može sprijeèiti, kaže funkcioner opozicione Narodne stranke i èlan parlamentarnog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Dragan Šoæ. On smatra da je to pitanje problematièno sa više aspekata. «Imajuæi u vidu da je Crna Gora mala država, mislim da bi trebalo razmišljati o nekim oblicima ogranièenja, ali i voditi raèuna da ona ne dovedu do odbijanja investitora«, rekao je Šoæ. »Druga dimenzija problema je da li država ima moguænosti, ako garantuje pravo imovine, da sprijeèi privatne vlasnike da prodaju tu imovinu kome hoæe». (kraj) anf