Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Zemlje zapadnog Balkana mogu uæi u Evropsku Uniju (EU) samo zajedno, a prvi korak ka tome trebalo bi da bude uvoðenje eura u cijeli region, ocijenio je profesor Ekonomskog fakulteta Veselin Vukotiæ na Božiænim raspravama o ekonomiji. »Ulazak u EU moguæ je jedino stvaranjem regionalnog tržišta, a prije integracije, države zapadnog Balkana moraju dokazati da mogu da saraðuju sa komšijama«, kazao je kasno sinoæ Vukotiæ. Zapadni Balkan èine Albanija, Makedonija, Savezna Republika Jugoslavija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. »Teško æemo poæi u EU ukoliko 90 odsto nas nikad nije bilo u susjednoj Albaniji«, smatra Vukotiæ. Prema njegovoj ocjeni, zbog postojanja razlièitih valuta u zapadnom Balkanu, transakcioni troškovi iznose oko 400 miliona EUR, ili oko jedan odsto društvenog proizvoda. »Normalno je da sve države uvedu euro, a da cijela pomoæ zemljama zapadnog Balkana bude podrška toj valuti. Ako hoæemo razaranje granica u regionu, poèeæemo eurom«, smatra Vukotiæ. Kako je rekao, region karakterišu dvije stvari, velik potencijal za mržnju i sukobe i nedostatak ekonomskih sloboda. Prema podacima Haritadž /Heritage/ fondacije, od 156 zemalja SR Jugoslavija je prema ekonomskim slobodama na 149 mjestu i najgora na Balkanu. Vukotiæ smatra da bi zapadni Balkan, uz veæe ekonomske slobode i uvoðenje eura, postao atraktivno podruèje za strane investitore. EU, dodaje on, stvarnost regiona razumije djelimièno, pa su njeni potezi èesto spori i neadekvatni. Vukotiæ tvrdi da je jaz izmeðu Meðunarodnog monetarnog fonda i EU, koji svake godine ulažu u siromašne zemlje, i razvijenih sve veæi. »Strane donacije treba usmjeriti na stvaranje uslova za smanjenje poreza, a ne za pokrivanje budžetskog deficita. Dalje naglašavanje znaèaja politike vodi zapadni Balkan u zatvaranje«, rekao je Vukotiæ. Istorièar Latinka Peroviæ smatra da politika dominira nad ekonomijom samo u siromašnim državama. Prema rijeèima profesora podgorièkog Ekonomskog fakulteta Gordane Ðuroviæ, politika se »odomaæila« èak i u ekonomskim pojmovima. »Politika se pominje kada govorimo o harmonizaciji, a kada su izbori imamo izbornu ekonomiju«, rekla je Ðuroviæ, dodajuæi da je sve više analitièara, a manje radnika. Profesor Ljubomir Madžar je ocijenio da je politika »dobar sluga, ali loš gospodar«. On tvrdi da Srbija nije daleko »odmakla« u privatizaciji, što ostavlja prostor državi da smanjuje ekonomske slobode. »U Srbiji, imam utisak i u Crnoj Gori, sa privatizacijom nijesmo daleko odmakli. Gdje nema privatnog vlasništva pojavljuje se država, a na taj naèin društvo gubi slobode«, kazao je Madžar. (kraj) dmc/anf