Podgorica, (MINA-BUSINESS) – U Crnoj Gori je u devet mjeseci ove godine bilo angažovano 16,6 hiljada nerezidenata i to najviše u turizmu i ugostiteljstvu, greðevinarstvu, poljoprivredi i trgovini, pokazala je najnovija analiza deficitarnih zanimanja Zavoda za zapošljavanje. Istraživanje je pokazalo da u Crnoj Gori nedostaju radnici u hotelima i restoranima, graðevinarstvu sa zanatstvom, preraðivaèkoj industriji, obrazovanju, kao i zdravstvu i socijalnom radu. Zavod je uradio još jednu anketu na osnovu koje je utvrðeno da projekciju kadrovskih potreba za narednih pet godina ima svega 38,2 odsto od 2,16 hiljada ispitanih poslodavaca. Viškove zaposlenih u ovoj godini planiralo je 7,3 odsto poslodavaca, koji oèekuju da æe imati 1,1 hiljadu radnika sa statusom tehnolioškog viška, rezultati su ankete koju Zavod sprovodi svake godine u cilju formiranja preciznije slike crnogorskog tržišta rada. «Najveæi broj viškove zaposlenih postoji u trgovini i ugostiteljstvu, poljoprivredi i proizvodnji hrane i ekonomiji i pravu», saopštila ja na konferenciji za novinare predstavnik ZZZ Mira Ceroviæ. Ona je dodala da se 27,7 odsto poslodavaca koji su uèestvovali u anketi izjasnilo da ima problem deficitarnog kadra, kao i da je u ovoj godini bilo 354 takvih zanimanja. Rezultati ankete pokazuju i da je smanjeno uèešæe deficitarnih zanimanja èetvrtog stepena, a poveæan broj sedmog. U sedmom stepenu se istièu ekonomista za unutrašnju i spoljnu trgovinu, diplomirani inžinjer elektrotehnike za energetiku i profesor muzièke grupe predmata. Deficit postoji i kod konobara, kelnera, mesara, pekara, kao livaca lakih i obojenih metala. Rezultati ankete, prema kojima 8,7 odsto ispitanika tvrdi da ima višak zaposlenih, pokazuju da ih je najviše u trgovini i ugostiteljstvu, ekonomiji i pravu i tekstilstvu i kožarstvu. Prema vrstama djelatnosti viškova ima u preraðivaèkoj industriji i trgovini na veliko i malo. Najèešæi razlog pojave viška zaposlenih je smanjenje obima proizvodnje i usluga, a kao preovlaðujuèi naèin rješavanja tog problema anketirani vide otpremnine. Prema rezultatima ispitivanja, 27,6 odsto poslodavaca tvrdi da im nedostaje kadar odreðenog profila, a najdeficitarnija zanimanja su konobar i kelner, èetvrtog i treæeg stepena, kao i kuvar oba stepena. Poveæanje broja zaposlenih u ovoj godini planiralo je 52,63 odsto anketiranih poslodavaca, koji kao najuèestaliji razlog za to navode poveæanje asortimana i obima proizvoda i usluga. Anketa je pokazala i da je najveæi broj onih koji su planirali poveæanje broja zaposlenih ove godine u trgovini, preraðivaèkoj industriji, hotelima i restoranima. U ZZZ smatraju da se tražnja za radnom snagom seli se iz proizvodnog u uslužni sektor. Anketirani poslodavci su saopštili da u ovoj godini zaposle 56 lica sa invaliditetom, najviše u trgovini, preraðivaèkoj industriji, hotelima i restoranima i komunalnim djelatnostima. Kvalitetom radne snage u preduzeæima zadovoljno je 78,4 odsto poslodavaca, a ostali djelimièno. Kadrom sa evidencije ZZZ zadovoljno je 48 odsto poslodavaca, djelimièno 37,48, a nezadovoljno 14,5 odsto. Poslodavci smatraju da zaposlenima najviše nedostaje poznavanje stranih jezika, kompjuterska, marketinška, tehnièko-tehnološka, organizaciona i finanijska znanja, kreativnost i sposobnost komuniciranja. Rezultati ankete pokazuju da je uslugama ZZZ potpuno zadovoljno 69,1 odsto poslodavaca, a nezadovoljno 9,34 odsto, koji su kao najèešæi razlog takvog mišljenja navodili nedostatak finansijske podrške u otvaranju novih radnih mjesta. Poslodavci, kako je objavljeno u anketi, predlažu da u saradnji sa ZZZ rješavaju kadrovske probleme, a sa obrazovnim institucijama uklanjaju debalans izmeðu kvalifikacija i stvarnog znanja nezaposlenih. Oni oèekuju važniju ulogu ZZZ u kreiranju politike obrazovanja, inicijativu za smanjenje poreskih optereæenja i suzbijanje sive ekonomije. ZZZ je na inicijativu struènih rukovodilaca te instutucije u maju osnovao èasopis Tržište rada, koji æe se baviti problemima nezaposlenih, tržišta rada, kao i socijalne sigurnostu nezaposlenih. (kraj) nar/kmh