Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada je usvojila Predlog za rješavanje viška zaposlenih u Jadranskom brodogradilištu Bijela i zadužila Ministarstvo finansija da za otpremnine radnicima iz budžeta isplati 686,5 hiljada EUR. Vlada je Ministarstvo finansija zadužila i da sa programa Upravljanje budžetom sa izdatka za otpremnine za tehnološke viškove preusmjeri oko 205,38 hiljada EUR na rezervu. »Vlada je saglasna da se sa pozicije tekuæa budžetska rezerva isplate zaostali doprinosi od oko 205,38 hiljada EUR«, navodi se u Predlogu za rješavanje viška zaposlenih u Jadranskom brodogradilištu. Brodogradilište je uz otpremnine, kako se dodaje, spremno da napusti 50 radnika, a u Vladi smatraju da æe se odlaskom ovako velikog broja zaposlenih znaèajno poveæati šanse za uspješnu privatizaciju kompanije. U Jadranskom brodogradilištu trenutno radi 497 zaposlenih, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodnu godinu. Tender za Brodogradilište raspisan je 21. januara, a rok za podnošenje obavezujuæih ponuda je 15. april do 12 sati. Interesovanje za uèešæe na tenderu za prodaju oko 61,57 odsto akcija Jadranskog brodogradilišta pokazale su italijanska kompanija Fincantieri, holandska Damen Shipyards Group i konzorcijum kojeg èine Blotraco Shipping Kipar, Roman Denkovych i UAB Litana ir KO Litvanija. Te kompanije su, kako je saopšteno iz Vlade, u predviðenom roku, do 17. februara, dostavile dokumentacije za kvalifikaciju na meðunarodnom tenderu za privatizaciju Brodogradilišta. Za Jadransko brodogradilište do sada je tri puta bezuspješno raspisivan tender, prvi sredinom 2006. godine, drugi u oktobru 2007, a treæi u novembru 2008. godine. Na prvi tender se niko nije prijavio, a Savjet za privatizaciju drugi je proglasio neuspjelim u junu 2008, jer su prvorangirani i drugorangirani ponuðaè, konzorcijumi C&S.I i Mercury sa Kipra i švajcarski Avangard Shipyard i Avangard bank odustali od kupovine zbog sudskog spora o potonuæu broda Meksiko. Švajcarski konzorcijum je nudio èetiri miliona EUR za veæinski paket akcija, 30 miliona za investicije, kao i 5,5 miliona za socijalni program, a 1,45 miliona za ekologiju. Kiprani, koji su bili prvorangirani, nudili su 7,1 milion EUR za akcije i 40 miliona investicija. Ponudu je bio dostavio i londonski Navalmar koji je za akcije bio spreman da plati 3,2 miliona EUR, a nudio je i 5,4 miliona za investicije. Za dionice je najmanju cijenu od milion EUR ponudio francuski konzorcijum iza kojeg stoji kanadski milijarder Peter Munk. Taj konzorcijum je za investicije nudio 14,59 miliona EUR. Savjet je poništio i treæi tender u martu 2009, jer jedini ponuðaè, kompanija Abu Dhabi Mar, povezan sa vladarskom porodicom Al Nahyan, nije u predviðenom roku ponudu uskladio sa tenderskim uslovima. (kraj) bvm