Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Pljevaljski Rudnik u narednoj godini je za potrebe Termoelektrane (TE) Pljevlja planirao proizvodnju od 1,64 miliona tona uglja, jedan odsto manje od ovogodišnje procjene ostvarenja. U Energetskom bilansu Crne Gore za narednu godinu, koji je Vlada usvojila na sjednici prošle sedmice, navodi se da je za široku potrošnju, u koju spadaju industrija i ostali potrošaèi, planirana proizvodnja od 35 hiljada tona uglja. Planiran je i izvoz uglja od 130 hiljada tona, tako da je ukupna proivodnja planirana na 1,8 miliona tona. Plan proizvodnje uglja u Rudniku uglja Pljevlja za narednu godinu, kako je saopšteno, uraðen je na osnovu planiranog režima rada TE Pljevlja. “Napravljene su detaljne analize svih relevantnih faktora koji su od bitnog uticaja za nastavak proizvodnje na kopovima, kao i sagledavanje stanja tehnièke ispravnosti rudarske mehanizacije i opreme, kapaciteta istih, analize troškova energije i materijala u prethodnom periodu i stvaranja uslova za nesmetan rad”, navodi se u dokumentu. Za realizaciju predloženog plana za narednu godinu, kako je saopšteno, neophodno je preduzeti odreðene mjere i aktivnosti, meðu kojima je i da Elektroprivreda (EPCG) redovno plaæa isporuèeni ugalj TE Pljevlja na osnovu Ugovora o prodaji uglja prema planiranoj dinamici i kolièinama koje su utvrðene Energetskim bilansom. U Energetskom bilansu je navedeno da potrebe potrošaèa za elektriènom energijom prevazilaze proizvodne moguænosti EPCG, kako u energiji tako i u snazi kapaciteta. Neizvjesnost buduæe potrošnje Kombinata aluminijuma (KAP) i Željezare u narednoj godini, kako se dodaje, znaèajno ogranièava pouzdano planiranje konzuma, a samim tim i procjenu nedostajuæih kolièina elektriène energije i naftnih derivata. “Takva situacija u energetskom sektoru iziskuje dodatno angažovanje, ne samo energetskih, veæ i svih privrednih subjekata, kao i nadležnih organa u Crnoj Gori, u cilju obezbjeðenja potrebnih kolièina svih energenata, kako se njihov nedostatak ne bi pojavio kao ogranièavajuæi faktor ukupnog ekonomskog razvoja Crne Gore”, navodi se u dokumentu. U narednoj godini bruto konzum planiran je na 3,56 hiljada gigavat sati (GWh) i pokrivaæe se veæim dijelom proizvodnjom iz sopstvenih izvora. Proizvodnja elektriène energije iz malih hidroelektrana (mHE) koje su u vlasništvu EPCG i Zeta Energy planirana je na 21 GWh, što je 16 odsto manje od procjene ostvarenja u ovoj godini. Proizvodnja elektriène energije iz ostalih mHE planirana je na 39 GWh. Prema iskazanim potrebama, ukupna potrošnja direktnih potrošaèa planirana je u iznosu od 986 GWh, što je 38 odsto više od procjene ostvarenja u ovoj godini. Ukupni neto manjak elektriène energije u Crnoj Gori u odnosu na potrebe bruto konzuma iznosi 365 GWh, ili 10,2 odsto. Nedostajuæe kolièine elektriène energije æe, kako je nabedeno, nabavljati blagovremeno EPCG i direktni potrošaèi. Planirano je, kako se dodaje, neznatno poveæanje ukupnog prometa naftnih derivata u odnosu na ovu godinu kao i naglašeno poveæanje potrošnje petrol koksa, a u manjoj mjeri teènog naftnog gasa (TNG), lož ulja i mazuta. "Plan znatno veæe potrošnje petrol koksa ukazuje da se u narednoj godini može oèekivati veæa proizvodna aktivnost KAP-a”, zakljuèuje se u dokumentu. (kraj) jlb/bvm