Podgorica, (MINA-BUSINES) – U Crnoj Gori se do kraja ove i naredne godine mogu oèekivati veæa izdvajanja za uvoz elektriène energije, jer su veæ poèele tendencije rasta cijena, saopštio je danas direktor Sektora za razvoj Elektroprivrede (EPCG), Srðan Vujadinoviæ. On je podsjetio da Crna Gora godišnje za uvoz struje prosjeèno izdvoji oko 130 miliona EUR elektriène energije. »Deficit struje u Crnoj Gori bi se znaèajno smanjio eksploatacijom potencijala koji država evidentno ima, a to je hidropotencijal. Upravo zbog toga, potrebno je graditi nove energetske objekte, posebno ako se ima u vidu da je posljednji veliki objekat, Termoelektrana Pljevlja, izgraðen prije 27 godina«, rekao je Vujadinoviæ na struènom seminaru Energetski trendovi u Crnoj Gori. Seminar su organizovali studentsko udruženje EESTEC LC uz pomoæ Ministarstva ekonomije, Njemaèkog društva za tehnièku saradnju (GTZ), EPCG i kompanije Sistem. Vujadinoviæ smatra da bi Crna Gora mogla od energetike dobro da živi i, valorizacijom svih potencijala, da izvozi elektriènu energiju. »Norveška, Njemaèka i druge zemlje koje su iskoristile vodni potencijal do 90 odsto, profite mjere u milijardama EUR. Nepostojanje konsenzusa o tome šta i kako bi trebalo da se radi je najveæi problem Crne Gore i jedan od krucijalnih razloga zašto se ne gradi ništa veæ skoro 30 godina«, kazao je Vujadinoviæ. Svi drugi nijesu èekali veæ su, kako je dodao, valorizovali energetski potencijal. »Osnovni princip hidrotehnike je uzmi vodu kad je ima, saèuvaj je za period kad je nema. Zato su nam nužne akumulacije jer protoène elektrane ne znaèe ništa bez akumulacija«, naveo je Vujadinoviæ. Najveæi proizvoðaè elektriène energije u Crnoj Gori trenutno je Termoelektrana Pljevlja a najveæi potrošaèi, prosjeèno oko 46 odsto, su i najveæi privredni subjekti - Kombinat aluminijumam i Željezara. Domaæinstva troše oko èetvrtinu ukupne potrošnje elektriène energije u državi. Ivan Bulatoviæ iz Crnogorskog elektroprenosnog sistema najavio je da æe u ponedjeljak u Virpazaru biti otvorena prva trafostanica u Crnoj Gori koja je potpuno automatizovana sa daljinskim voðenjem. On je saopštio da su u toku investicije koje se odnose na izgradnju nove i rekonstrukciju postojeæe prenosne infrastrukture. Prosjeèna starost dalekovoda u Crnoj Gori je 30 godina, a trafostanica 21 godinu. »Ova prenosna mreža se redovno održava pa je stanje zadovoljavajuæe, s obzirom na godine trajanja«, kazao je Bulatoviæ. On je, govoreæi o investicijama, kako je saopšteno iz Ministarstva ekonomije, izmeðu ostalih naveo izgradnju dalekovoda prema Tirani i podvodnog kabla prema Italiji što podrazumijeva i izgradnju trafostanice u Tivtu. (kraj) bvm