Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Negativni trendovi u realnom sektoru znaèajno su se odrazili na poslovanje NLB Montenegrobanke u prošloj godini, ali su njeni predstavnici, ipak, zadovoljni ostvarenim rezultatima, s obzirom da je kompanija ojaèala deponentsku bazu i racionalizovala troškove. Portparol NLB Montenegrobanke, Aleksandar Vukotiæ, saopštio je da su negativni trendovi u realnom sektoru doprinijeli rastu rezervacija na plasirana sredstva, kroz poveæanje kašnjenja pri izmirenju dospjelih obaveza, a samim tim i pogoršanje kreditnog boniteta. On je dodao da se uticaj, posljedièno, prenio i na prihode od kamata po kreditima, kroz njihovo iskljuèenje zbog prelaska klijenta u lošije bonitetne grupe. “Možemo biti zadovoljni kako smo iznijeli prošlu godinu, jer smo bili podrška klijentima, a uspjeli smo i znaèajno da ojaèamo deponentsku bazu i racionalizujemo troškove”, rekao je Vukotiæ agenciji Mina-business. On je naveo da je NLB Montenegrobanka prošle godine nastavila sa kreditnom podrškom privredi i stanovništvu, što se odrazilo na rast nekamatnih prihoda, kroz provizije od odobravanja kredita, ali i obim i zaradu od platnog prometa. NLB je prošle godine 25 odsto poveæala obim platnog prometa u uslovima smanjene likvidnosti na tržištu, s obzirom da je na nivou države bio niži osam odsto u odnosu na 2009. godinu. “Moramo biti zadovoljni, s obzirom da je NLB Montenegrobanka u cijeloj prošloj godini poslovala pozitivno, ali u uslovima ogranièene i smanjene profitabilnosti”, ocijenio je Vukotiæ. On je dodao da se oèekuje da æe prošlogodišnji poslovni rezultat bankarskog sektora biti, kao i 2009, negativan, s obzirom da je ukupan gubitak banaka na kraju septembra bio 93 miliona EUR. Depoziti klijenata prošle godine iznosili su 365 miliona EUR i bili su 79 miliona veæi nego 2009. Vukotiæ smatra da je prošla godina bila potvrda povjerenja koje NLB Montenegrobanka uživa na tržištu, kao i da ohrabruje èinjenica da je uspjela da uveæala depozitnu bazu privrede. “Uveæali smo udio na tržištu sa 16,4 odsto na 20,4 odsto i uspjeli u potpunosti da smanjimo zaduženost prema matiènoj banci, koja nas je, u periodu poèetka krize i intenzivnog povlaèenja depozita, maksimalno podržala“, saopštio je Vukotiæ. On je kazao da su prošlu godinu karakterisali problemi koji su postali aktuelni 2009, s obzirom da je veæina firmi bila prezadužena i bez adekvatnih kolaterala. “Rastao je broj preduzeæa i graðana koji kasne sa izmirivanjem obaveza, nivo kapitala je bio mali u odnosu na nivo loše aktive, a naplata potraživanja sudskim putem spora. U bilansima banaka dominirali su kratkoroèni depoziti, dok su oni privrede opadali”, naveo je Vukotiæ. On smatra da je iz ugla banaka osnovni problem visok rizik poslovanja, a centralno pitanje i zadatak za ovu godinu rješavanje problema nelikvidnosti privrede i dužnièko-povjerilaèih odnosa. “To pitanje zahtjeva aktivan pristup Vlade, Centralne banke i komercijalnih banaka”, rekao je Vukotiæ i dodao da najnoviji pokazatelji ukazuju na lagani progres u oživljavanju privredne aktivnosti. On smatra da osnovno usmjerenje ekonomske politike mora biti podrška procesima jaèanja privredne aktivnosti, kroz mjere podrške proizvodnji, optimizaciju poslovanja veæih industrijskih sistema i fokus na mala i srednja preduzeæa. “Na taj naèin æe se obezbjediti mehanizmi da banke pojaèaju kreditiranje i podrže perspektivne projekte i firme. Veæi rast kredita se, kao ni prošle godine, ne može oèekivati ni u ovoj”, ocijenio je Vukotiæ. On je naveo da æe se banke i dalje suoèavati sa dodatnim rezervacijama po kreditima privredi i stanovništvu, u zavisnosti od toga kakav æe efekat imati odraðeni reprogrami, odnosno koliko je realno bio procjenjen bonitet klijenata ili vrijednost kolaterala. “Za oživljavanje realnog sektora potrebno je pojaèati i meðusobnu saradnju banaka, odnosno kod klijenata koji su zaduženi kod više banaka istovremeno. U takvim situacijama, banke bi trebalo zajedno da djeluju u rješavanju problema, ukoliko procjene da klijent ima perspektivu”, saopštio je Vukotiæ. U NLB Montenegrobanci oèekuju da u ovoj godini odrze nivo aktivnosti iz prethodne, uz održavanje kvaliteta kreditnog portfelja. “Postojeci klijenti, odnosno oni sa dobrom kreditnom istorijom, moæi æe da i u narednom periodu raèunaju na punu podršku”, poruèio je Vukotiæ. On je podsjetio da su prosjeène kamatne stope po kojima je NLB Montenegrobanka odobravala kredite privredi u prošloj godini bila na nivou one iz 2009, dok je za graðane bila znaèajno niža. “Formiranje stopa na kredite zavisi od cijene izvora, a u novim okolnostima sve više i od rizika koji banka sa plasmanom preuzima. Situacija æe se preliti i u ovu godinu, što znaèi da æe stope odražavati visoku riziènost domaæih klijenata”, objasnio je Vukotiæ. On je kazao da je teško dati generalni odgovor na pitanje da li se u ovoj godini mogu oèekivati niže kamatne stope, ali da se prostor za to može traziti u usklaðivanju aktivnih i pasivnih. “Visoke pasivne stope na depozite su jedan od razloga poveæanja ili kontinuiteta visine aktivnih”, objasnio je Vukotiæ i dodao da je u NLB Montenegrobanci trenutno aktuelna korekcija ponude za stambene kredite, u smislu niže kamatne stope. On je poruèio da æe “dobri” klijenti moæi da i u narednom periodu raèunaju na povoljne uslove, dok æe problematièni teško dolaziti do kredita. (kraj) nar/nus