Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Vlada æe se kod Kredit Svis /Credit Suisse/ banke za iznos od 150 miliona EUR zadužiti po kamatnoj stopi od 7,9 odsto, na period od pet godina, saopštio je ministar finansija Milorad Katniæ. Katniæ je kazao da je Ministarstvo na osnovu prikupljenih ponuda i obavljenih pregovora, odabralo Kredit Svis banku kao kreditora koji je ponudio najpovoljnije uslove za kreditni aranžman. “Dogovoreno je da aranžman sa Kredit Svisom bude definisan u vidu izdavanja euro obveznica pomenutoj instituciji”, rekao je Katniæ nakon sjednice Vlade. Kreditni aranžman, kako je dodao, je na 150 miliona EUR, od èega se 52 miliona odnosi na refinansiranje postojeæeg duga prema toj banci. “To znaèi da æe se, po tom osnovu, državni dug Crne Gore poveæati za 98 miliona EUR, odnosno za oko tri odsto i iznosiæe 48,1 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP)”, objasnio je Katniæ. Dobijeni novac koristiæe se za potrebe finansiranja budžeta, servisiranja duga i stvaranje fiskalnih rezervi. Katniæ je saopštio da æe novac iz kreditnog aranžamana biti otplaæivan u periodu od pet godina, odnosno do 2017. godine, a otplata æe poèeti 24 mjeseca od dana povlaèenja. “Kamatna stopa na aranžman iznosiæe 12-mjeseèni Euribor plus margina od 6,5 odsto, pa kamatna stopa iznosi oko 7,9 odsto, dok æe naknada za obradu kredita iznositi 1,95 odsto”, rekao je Katniæ. U Vladi smatraju da je dogovorena realizacija aranžmana sa Kredit Svis bankom dobro obavljen posao, s obzirom na nestabilnu situaciju i limitiran pristup tržištima kapitala. “Posebno je znaèajno što smo, veæ krajem prvog kvartala ove godine, uspjeli da obezbijedimo najveæi dio sredstava, taènije 160 od 230 miliona EUR koliko je planirano da se zadužimo”, poruèio je Katniæ. On je podsjetio da je Vlada sa Kredit Svisom u 2009. godini zakljuèila dva aranžmana u visini od oko 91 milion EUR, od èega je 21 milion EUR bio obezbijeðen zlatom, a drugi kredit od 40 miliona EUR se otplaæuje u godišnjim ratama do 2014. godine. Prema rijeèima Katniæa, u aranžmanu sa Kredit Svis bankom ne radi se o dodatnom zaduženju veæ o onom koje je bilo planirano i koje je u okviru zakonom definisanih limita. Vladina fiskalna politika, kako je naveo i dalje æe se kretati u okvirima Mastrihtskih kriterijuma, a to znaèi da javni dug ne preðe limit Evropske unije (EU) od 60 odsto BDP-a. Drugi cilj Vlade je budžetski deficit manji od tri odsto BDP-a. Na pitanje da li æe planiranih 230 miliona EUR biti dovoljno za stabilizaciju budžeta u ovoj godini, Katniæ je kazao da æe se sve konaèno znati nakon što se sagleda trend naplate prihoda. „Ukoliko ostvarimo planirane prihode, onda æe ovaj okvir koji smo definisali biti dovoljan, ali ako se aktiviraju, garancije onda je neophodno da taj iznos odnosno obaveze koje treba da platimo pokrijemo kroz novo zaduživanje“, objasnio je Katniæ. (kraj) jlb/bvm