Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte zadužio je danas Tendersku komisiju za valorizaciju imovine lokaliteta bivše kasarne Orjenski bataljon u Kumboru da poène pregovore sa prvorangiranim ponuðaèem, Naftnom kompanijom Azerbejdžana (State Oil Company of Azerbaijan Republic - SOCAR). Komisija je prethodno, na osnovu ponuda dostavljenih na meðunarodni tender za davanje u dugoroèni zakup lokaliteta kasarne Kumbor, za prvorangiranog ponuðaèa izabrala SOCAR, dok je drugorangirani konzorcijum na èelu sa amerièkim fondom NCH. SOCAR, koji nema iskustvo u oblasti turizma, ponudio jedan EUR po kvadratu godišnje i varijabilni dio od pet odsto godišnjeg prihoda. Azerbejdžanci su ponudili i ulaganja od 18,86 miliona EUR u prvoj godini, u drugoj 21,47 miliona, treæoj 17,26 miliona, a predviðaju ukupne investicije od 258 miliona za osam godina. NCH je ponudio da godišnje plati dva EUR za svaki kvadrat od ukupno 304,5 hiljada, i varijabilnu zakupninu od 5,1 odsto godišnjeg prihoda. Konzorcijum je ponudio ulaganja od deset miliona EUR u prvoj godini, 12,5 miliona u drugoj, 14 miliona u treæoj, a u narednim 54 miliona EUR. Oni su najavili ukupni investicioni program od preko 200 miliona EUR, a za dodatne koristi Herceg Novom 2,5 miliona EUR. Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte je nakon razmatranja Izvještaja o rezultatima tendera konstatovao da je Komisija realizovala tenderski postupak u skladu sa važeæom normativnom regulativom i svojim nadležnostima. Pravo uèešæa na tenderu imali su iskusni meðunarodni investitori sa dokazanom finansijskom sposobnošæu, kao i iskustvom u projektovanju, gradnji i poslovanju velikim i složenim turistièkim kompleksima mješovite upotrebe. Oni su bili obavezni da dostave ponude za dugoroèni zakup do 90 godina bivše kasarne u Kumboru, ukljuèujuæi izgradnju i upravljanje tim lokalitetom. Na tenderu su mogli uèestvovati zainteresovani ponuðaèi koji su otkupili tendersku dokumentaciju, potpisali izjavu o povjerljivosti podataka i uplatili naknadu za dobijanje tenderske dokumentacije od 20 hiljada EUR. Iz Savjeta su podsjetili da je tendersku dokumentaciju za SOCAR otkupila kompanija Triangl investments end divelopment /Triangle Investments and Development Limited/, a za konzorcijum NCH njegov èlan Bej vju /Bay View/ Investment. Savjet je na današnjoj sjednici zadužio Tendersku komsiju da poène aktivnosti u vezi sa raspisivanjem meðunarodnog tendera za prodaju 56,48 odsto državnog kapitala u Institutu »Simo Miloševiæ«. Na prodaju æe biti ponuðeno oko 215,95 hiljada akcija, od kojih 19,19 odsto pripada Vladi, 23,65 odsto Investiciono-razvojnom fondu (IRF), 10,23 odsto Fondu zdravstvenog osiguranja, a Zavodu za zapošljavanje 3,41 odsto. Prethodni tenderi za prodaju državnog udjela u Institutu »Simo Miloševiæ« propali su, jer nije bilo zainteresovanih, iako je interesovanje pokazivala francuska kompanija Viši /Vichy/. Tender za privatizaciju Instituta prvi put je raspisan sredinom aprila 2008, ali je u septembru 2009. godine poništen, jer je austrijska kompanija Kristof menadžment /Christof Management International/ odustala od kupovine. Kristof grupa je šansu da kupi hercegnovski zdravstveni centar dobila nakon što je raskinut ugovor o prodaji 56,4 odsto akcija Instituta sa švajcarskom kompanijom Houm art end sejls servisis /Home Art and Sales Services/, jer u predviðenom roku nije uplatila 20 miliona EUR za dionice zdravstvenog centra. Švajcarska firma, u vlasništvu srpskog biznismena Filipa Ceptera, nudila je 150 miliona EUR za investicioni program, ali se nakon petomjeseènih pregovora ispostavilo da ne može da obezbijedi èvrste garancije za njegovo ispunjenje. Savjet je danas zadužio Tendersku komisiju za turizam da poène postupak turistièke valorizacije lokaliteta u zahvatu Državne studije lokacije sektor 16 u Kotoru, koja je predviðena za nautièko-turistièki kompleks. »Lokacija u Kotoru obuhvata prostor koji je definisan Prostornim planom posebne namjene Morsko dobro, a odreðuje je granica koja se jednim djelom poklapa sa regulacijom magistralnog puta E-27 Jadranska magistrala i dijelom akvatorije Jadranskog mora«, objasnili su iz Savjeta. Površina kopnenog dijela tog prostora, kako je saopšteno, obuhvata površinu od oko 7,42 hektara, sa dijelom akvatorije od ukupno 31,6 hektara. (kraj) nar/bvm