Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Vlada i sindikati èesto imaju suprotne stavove, ali dok djeluju zajednièki mogu doprinijeti ekonomskom rastu i poveæanju životnog standarda graðana, ocijenio je premijer Igor Lukšiæ. On je na sjednici Glavnog odbora Saveza sindikata (SSCG) kazao da Vlada i sindikati treba da doprinesu da obnovljeni ekonomski rast utièe na podizanje i kvaliteta života i ekonomije na viši nivo. "Vlada i sindikati èesto imaju suprotne stavove, ali dok zajedno radimo ispuniæemo ono èemu svi težimo, a to je ekonomski rast", poruèio je Lukšiæ. On je naveo da je uèešæe sindikata u pregovorima za pristup Evropskoj uniji (EU) neminovno. »Cilj završetka pregovora jeste viši nivo pravne sigurnosti koji obezjeðuje zaštitu svih oblika prava, ekonomskog razvoja koji æe biti praæen takvim procesom i svakako kvalitetnim investicijama«, smatra Lukšiæ. On je rekao da postoji jedna vrsta apela za višim nivoom socijalne pravde, koja je fleksibilna kategorija. Moguæe ju je oblikovati po sopstvenim principima, ali mora se zasnivati na tome da ko više radi više i zaradi. »Ekonomska politika u Crnoj Gori oslonjena na fiskalnu finansijsku stabilizaciju, jer zabrinutost zbog rasta duga je opravdano pitanje i na mjestu je svaka sugestija da se politika javnog duga koncipira da ide ka opadajuæem trendu«, kazao je Lukšiæ. On je dodao da su u prethodnom periodu voðeni dijalozi koji se tièu reforme tržišta rada, obrazovanja, zdravstva koji u dugom roku mogu pomoæi. »Sporazum o politici zarada do 2015. godine predstavlja sidro budžetske politike u narednom periodu i jedan odgovor na stvaranje prostora da budžetska politika bude više razvojna, a manje socijalno rutinska«, naveo je Lukšiæ. On nije zadovoljan sveukupnom situacijom, kao i da je period u kom se živi, period prilagoðavanja na posljedice krize. »Bez obzira na teško vrijeme u kojem živimo, danas mi se èini da ima razloga da poènemo da naginjemo ka optimistiènijim tonovima. Ulagani veliki napor u mnogim oblastima daje rezultat, gdje se vidi potpuna saglasnost da Vlada poène hrabrije da radi da bi uticala na investitore da zapoènu investicije«, smatra Lukšiæ. Što se tièe Željezare, Lukšiæ je naveo da napore Ministarstva ekonomije da se dobije strateški parner u toj fabrici treba shvatiti kao jednu vrstu prekretnice. »Svaka opstrukcija bilo kog oblika što se tièe investicija u Željezari æe biti eliminisana u korjenu«, poruèio je Lukšiæ. Za rješenje situacije u Kombinatu aluminijuma (KAP), kako je kazao, ulažu se svi napori da ta kompanija ne bude teret, veæ razvojna šansa. »On sada nema funkciju, a šansu možemo dobiti kada završimo sa ruskim partnerom, to može biti sporazumnim razvodom ili svaðom pred sudom. Pragmatiènije je riješiti to sporazumno«, smatra Lukšiæ. Ministar ekonomije Vladimir Kavariæ, podsjetio jeda je Vlada incirala raskid saradnje sa Rusima i da se nalazi u procesu realizacije suštinskih zakljuèaka. »Država je uvozila struju skuplje, a prodavala je jeftinije KAP-u. Bez toga KAP-a nema, jedini moguæi naèin da ne uvozimo struju, a da KAP funkcioniše je znaèajno smanjivanje kapaciteta proizvodnje KAP-a«, smatra Kavariæ. I takva odluka je legitimna, dodao je Kavariæ, ali ima odreðene troškove. »Moguænost oživljavanja kapaciteta u manjim mjestima, bavimo se i onim što su manji industrijski kapaciteti na nivou Crne Gore«, poruèio je Kavariæ. Na sjednici je saopšteno i da Ministarstvo finansija priprema i vrlo brzo æe predložiti rješenje koje æe ubrzati isplatu svih obaveza koje se tièu Fonda rada. Lukšiæ vjeruje da æe to uskoro biti bivši problem. "U narednih nekoliko mjeseci to neæe više biti problem", najavio je Lukšiæ. Fond je dobio preko 20 hiljada zahtjeva. Ministar finansija Milorad Katniæ je naveo da je Crna Gora danas ekonomski stabilnija nego 2009. godine i u prethodne dvije godine stopa rasta bila je 2,5 odsto. On je naveo da nijesu prihvatili preporuke Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje su znaèile i smanjenje zaposlenosti, plata i penzija, veæ je dogovoreno intenziviranje borbe protiv sive ekonomije, pronalaženje alternativne mjere koje neæe ugroziti ni zaposlene ni penzionere. »Veæ smo najveæe uštede napravili kroz smanjenje privilegija funkcionerima i zaposlenima u državnoj upravi«, dodao je Katniæ. On smatra da je neophodno suzbiti sivu ekonomiju, kao i da su prepoznali tržište akciznih proizvoda, tržište rada ali i maloprodaje kao posebne segmente na koje treba staviti akcenat. »Nove investicije i ekonomski rast predstavljaju najveæi lijek za siromaštvo i sve probleme sa kojima se suoèava država«, rekao je Katniæ. Ministar rada i socijalnog staranja, Suad Numanoviæ pozvao je sindikate da socijalnim dijalogom doðu do rješenja svih problema. Socijalni dijalog, kako je kazao, predstavlja kompromis odnosno dogovor koji se nikad ne može završiti. Govoreæi o socijalnom kartonu, Numanoviæ je podsjetio da ta prièa traje deset godina, ali da nijesu odustali od toga, kao neke države u regionu jer ga je skoro nemoguæe uraditi. »Imamo èvrstu odluku da to uradimo do 2014. godine«, naveo je Numanoviæ. Ministar zdravlja Miodrag Radunoviæ kazao je da je potpisivanje granskog kolektivnog ugovora pobjeda socijalnog dijaloga na zadovoljstvo zaposlenih u zdravstvu i poslodavca i dodao da su dalje aktivnosti tog Ministarstva reforma, ureðivanje sistema sa ciljem da se unaprijedi kvalitet zdravstvene zaštite. Predstavnici SSCG je na sjednici zanimalo do kada æe se urušavati težak položaj zaposlenih, pitanje neredovnih zarada, neplaæenog prekovremenog rada. Oni smatraju da država treba da zaštiti zaposlene od poslodavaca, ali i da se više bave socijalnim dijalogom i borbom protiv sive ekonomije. Generalni sekretar SSCG, Zoran Masonièiæ kazao je da su i Vlada i sindikati spremni na socijalni dijalog, sa akcentom na to da treba potpisati usaglašene kolektivne ugovore. »Intenzivna borba protiv sive ekonomije, nastojanje borbe protiv onih koji se ponašaju suprotno zakonima. Naši predlozi su da se pruži podrška privrednicima koji kvalitetno rade, ali to treba pružiti onima koji se bave proizvodnjom i finalnim proizvodima«, zakljuèio je Masonièiæ. (kraj) sam/bvm