Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Brže donošenje Zakona o staroj deviznoj štednji i ino dugu onemoguæile su aktuelne politièke okolnosti, a njegov predlog bi trebalo da razmatra Skupština koja æe biti konstituisana nakon izbora, saopštio je danas predsjednik Savjeta Centralne banke Crne Gore (CBCG) Ljubiša Krgoviæ. »Oèekujem da na jednoj od prvih sjednica novog parlamenta bude razmatran predlog ovog zakona. Bez regulisanja te obaveze, ne možemo vratiti povjerenje u banke i bankarski sistem u Crnoj Gori«, kazao je Krgoviæ agenciji Mina-business. On je rekao da je CBCG u saradnji sa konsultantskom kuæom Barents uputila inicijalni predlog zakona Ministarstvu finansija, koje je pripremilo verziju na koju je ova monetarna institucija »imala dosta sugestija«. Krgoviæ nije želio da komentariše sporne elemente u verziji koje je ponudilo Ministarstvo finansija. »CBCG i Ministarstvo finansija su oformili zajednièku radnu grupu koja radi na donošenju opšte prihvatljivog rješenja. Mislim da æemo na kraju ipak doæi do pravednog rješenja, u kojem æe budžet moæi da duže izdrži finansiranje takve obaveze", kazao je Krgoviæ. Prema procjenama CBCG, obaveza crnogorskih banaka na osnovu stare devizne štednje je oko 150 miliona EUR. Krgoviæ je ponovio da je neprihvatljivo da Crna Gora vraæa štednju nekadašnjim klijentima Dafiment banke. »Ova pitanja æe definitivno biti ureðena dogovorima vlada Crne Gore i Srbije o podjeli imovine i obaveza i nakon donošenja zakona o javnom dugu. Mislim da nije u redu unaprijed tvrditi da je vraæanje stare devizne štednje Dafiment banke obaveza Crne Gore«, rekao je Krgoviæ. On je podsjetio da je Dafiment banka imala dozvolu Narodne banke Jugoslavije (NBJ) i da je bila pod jurisdikcijom tog monetarnog autoriteta. »Sav novac koji je Dafiment banka prikupljala išao je u Beograd, imovinom koja je ostala nakon proglašenja steèaja raspolaže NBJ, a dio novca koji je investiran je uložen u srpsku privredu. Koliko znam, u Crnoj Gori je od tog novca izgraðena samo fabrika vode u Bukovici, koja je sada opet njihova imovina«, objasnio je Krgoviæ. On je rekao da nema logike da Crna Gora odgovara za dug banaka ukoliko ne može da raspolaže njihovom imovinom. »Vjerujem da æe pitanje stare devizne štednje biti riješeno kao i ostala, u direktnom dogovoru dvije republièke vlade, ali mislim da obaveze treba da podnesu oni koji raspolažu imovinom. Sporazum koji su potpisale vlade predviða regulisanje obaveza i potraživanja do kraja godine, kazao je Krgoviæ. x(kraj) dmc/kmh