Podgorica, (MINA) – Portparol Demokratske partije socijalista (DPS) Igor Lukšiæ ocijenio je da æe pobjednik na oktobarskim izborima predložiti zakon o izboru poslanika u skupštinu Srbije i Crne Gore. »Logièno je da zakon usvoji veæina koja ga je utvrdila. Vidjeæemo da li æe neke partije iz opozicije podržati zakon koji predloži parlamentarna veæina«, izjavio je Lukšiæ u intervjuu agenciji MINA. On je rekao da se DPS zalaže za posredne izbore, jer æe na taj naèin biti obezbijeðeno da parlament buduæe državne zajednice održava volju veæinu iz obje države. »To æe državnoj zajednici omoguæiti da koordinira evropski put Srbije i Crne Gore«, rekao je Lukšiæ. Prema njegovim rijeèima, DPS smatra da to pitanje ne treba da optereæuje odnos Srbije i Crne Gore i da usporava usvajanje povelje. »U povelji treba da ostane odredba iz Sporazuma po kojoj se to pitanje reguliše zakonima država èlanica, uz, eventualno, dva tri naèela koja bi mogla glasiti da struktura poslanika odražava politièku volju države èlanice i da to bude po evropskim standardima«, naveo je Lukšiæ. On je kazao da, ako se na taj naèin riješi postojeæa dilema i zaokruži tekst ustavne povelje, ostaje da ga usvoje parlamenti Crne Gore i Srbije. »Na taj naèin bi poslali signal Ministarskom savjetu da smo ispunili uslov da Crna Gora i Srbija budu primljene u Savjet Evrope«, rekao je Lukšiæ. On je objasnio da bi se, ukoliko se eventualno desi da u jednoj državi budu posredni, a u drugoj neposredni izbori, vremenom mogao harmonizovati naèin izbora poslanika, kao što se harmonizuju dva ekonomska sistema. »Niz godina poslanici u evropski parlament bili su birani na posredan naèin, da bi se potom utvrdio neposredan izbor«, zakljuèio je Lukšiæ. Da li æe DPS u oktobarsku kampanju uæi sa ekonomskim ili državnim programom? DPS æe u ovoj kampanji od graðana tražiti povjerenje za pun èetvorogodišnji mandat u kojem æemo nastaviti sa reformama i primjenom zakona koje je pripremila manjinska vlada, a usvojio parlament. Biæe neophodno i nastaviti sa primjenom beogradskog Sporazuma. To znaèi da æe u okviru tog èetvorogodišnjeg mandata isteæi period od tri godine, nakon kojeg je svakoj državi èlanici Sporazumom omoguæeno da preispita ostanak u zajednici. Naredne èetiri godine treba da iskoristimo za nastavak reformi i oporavak ekonomskog sistema. Što on bude uspješniji, lakše æe se riješiti i državno-pravni pravni status. Kako komentarišete rad novih urednika državnih medija? Izbor novih urednika državnih medija bio je djelimièno sporan. Zakon o javnom informisanju predviða da ljudi iz kuæe mogu biti promovisani u vršioca dužnosti, a da se, nakon isteka konkursa od 30 dana, definitivno biraju novi glavni i odgovorni urednici. To nije bio sluèaj sa Televizijom Crne Gore. Predstavnici nekih partija, odnosno veæi broj èlanova programskog savjeta, tu je zakonsku odredbu nazvao formalnošæu i doveo osobu koja nije èlan kolektiva RTV CG. To ukazuje na »reformski i demokratski« partija koje plediraju da osvoje vlast 20. oktobra. Ovih dana vidimo efekte tog »slobodnog novinarstva« i »slobodne ureðivaèke politike«. Ali, sve æe to trajati do 20. oktobra. Kad nakon izvora formiramo novu vladu moæi æemo da ponovo vratimo na parlamentarno zasjedanje zakone o informisanju koje je radna grupa pripremila sa SE. Moæi æemo da izbrišemo amandman kojim se primjena zakona odlaže za maj naredne godine i da omoguæimo transformacija državnih glasila u javne servise poène ove godine. Šta æe biti sa Radio-difuznim centrom? Predstavnik Vlade na sjednici kada smo usvajali te zakone je rekao da je moguæe da se Radio-difuzni centar izdvoji iz Telekoma do 31. decembra, èime bi primjena novih zakona mogla poèeti 1. januara. Ne vidim zašto ne vjerovati Vladi, koja je direktno uèestvovala u kreiranju zakona, koji je meðunarodna zajednica okarakterisala najboljim u regionu. Izdvajanje radio-difuznog centra iz Telekoma treba da bude jedan od prvih zadataka nove vlade, kao preduslov za stvarnu transformaciju državnih glasila u javni servis. Hoæete li se DPS žaliti na odluku Vrhovnog suda u vezi verifikovanja ovih mandata u SO Nikšiæ? Pošto je prije neki dan formiran Ustavni sud, nema razloga ne provjeriti legalnost odluka Skupštine opštine Nikšiæ. Ali i nekih drugih SO u kojima su se pojavili problemi sa kvorumom i legalnošæu odluka naprasno stvorene veæine. Ukoliko bi Ustavni sud pozitivno ocijenio našu žalbu, to bi bio uvod u vanredne lokalne izbore, prije svega u Nikšiæu. Da li je DPS sposobna da sprovede reforme i da li je spremna na rizik da eventualno osvojenu vlast u oktobru žrtvuje sprovoðenju reformi? DPS neæe sama sprovoditi reforme. Možda smo mi politièki nosioci toga procesa, recimo dominantna politièka snaga u bloku koji se zalaže za ubrzanu evropeizaciju Crne Gore. Meðutim, tu treba ukljuèiti niz ljudi koji ne pripadaju nijednoj partiji. Nakon izbora treba formirati široki front za promjene i za reforme. U vladi treba da bude mjesta za eksperte koji bi svojim struènim autoritetom pomogli da se reforme odvijaju na brži i temeljniji naèin. Vjerujem da æemo poslije 20. oktobra biti rastereæeni svih mitoloških problema s kojima smo se suoèavali poslednjih 10 do12 godina. Sada je situacija vrlo jasna, jedini put pred Crnom Gorom je nastavak reformi i približavanje evropskim integracijama. Istina je da su u nekim zemljama u tranziciji prve istinski reformske vlade bile žrtvovane. To ne mora da bude sluèaj i sa Crnom Gorom. DPS, ali i èitav blok, pokazali su da smo mi ta politièka struktura u Crnoj Gori koja može nastaviti sa razvojem naše države. Nakon 20.oktobra biæemo u prilici da formiramo stabilnu vladu. Kako u tom kontekstu komentarišete inicijativu Nebojše Medojeviæa da politièke partije nakon ovih izbora prepuste vlast ekspertima? Reforme znaèe i prihvatanje vrijednosti odavno udomaæenih u razvijenim državama. A to znaèi da, ukoliko od graðana dobijete povjerenje da sprovodite jednu politiku i program koji ste im prezentirali u predizbornoj kampanji, snosite odgovornost za ono što radite. Mi smo namjerili da graðanima ponudimo ugovor, vrlo precizan program. Ukoliko se tokom predizborne kampanje pojavi program neke nevladine organizacije po ugledu na G17 plus i ukoliko je u skladu sa onim što mi nudimo graðanima, ne vidim zašto ga bi prihvatili i nakon izbora tim ljudima ponudili da uðu u izvršnu vlast da zajedno sprovodemo reforme. Ali ako politièke partije dobiju povjerenje graðana, one trebaju da snose odgovornost za ono što rade. Koga æe ukljuèiti u izvršni ambijent u okviru podjele vlasti, politièka je procjena. Nikoga ne treba iskljuèivati, ali niko nije najpametniji, niti može imati najbolji politièki osjeæaj, pa makar bio ekspert. Izvršna vlast nakon izbora treba da bude jedan tim, treba da oslikava jedan front za reforme i evropske integracije. (kraj) jrb