Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poslanici crnogorske Skupštine završili su danas raspravu o Predlogu budžeta za narednu godinu, o kome æe se naknadno izjasniti. Ministar finansija, Igor Lukšiæ, kazao je u završnom obraæanju da Predlog budžeta ukazuje na neizvjesnost koja Crnu Goru oèekuje naredne godine, iako njena ekonomija trenutno nije u krizi, veæ bilježi rast kao nijedna druga evropska zemlja. „Tekuæi dio budžeta naredne godine biæe kvalitetno servisiran, a ukoliko rast bude znaèajnije sporiji od pet odsto tražiæemo od Skupštine mjere smanjivanja potrošnje“, dodao je Lukšiæ. Predsjednik Pokreta za promejene (PzP), Nebojša Medojeviæ, rekao je da su Vladine projekcije o prilivu investicija zasnovane na oèekivanjima da æe neko kupiti crnogorsku Elektroprivredu (EPCG) ili graditi hidroelektrane na Moraèi, što on naziva hazardskom politikom. On smatra da bi u Predlogu zakona o budžetu trebalo poveæati izdatke za tehnološke viškove, smanjiti njegov kapitalni dio i transformisati Fond za razvoj u razvojnu banku. „Ekonomski rast države ne može se finansirati prodajom nekretnina. Vladina prièa je obièna ideologija èija je logika pomoæ tajkunima koji su navodno dobri investitori, dok je njena ekonomija kleptokratska“, ocijenio je Medojeviæ. Poslanik PzP, Branko Raduloviæ, naveo je da æe realan scenario za narednu godinu biti vjerovatno neko novo zaduživanje i subvencioniranje "u jami bez dna". Lukšiæ je kazao da PzP predlaže kvazi ekonomsku politiku, koja je retrogradna i nema utemeljenje u realnosti. „Predlozi PzP-a nemaju blage veze sa zabrinutošæu i predstavljaju presipanje iz šupljeg u prazno“, rekao je Lukšiæ. On je Medojeviæa upitao da li je spreman da sklopi aranžman sa Meðunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji savjetuje dodatnu liberalizaciju tržišta. „Najnovije procjene MMF-a o realnom rastu crnogorske ekonomije od dva odsto naredne godine zasnovane su na previše konzervativnim pretpostavkama o znaèajnom pogoršanju fiskalnih i monetarnih indikatora. Ukoliko bi se taj kontekst ostvario Vlada bi razmatrala moguænosti zakljuèivanja odreðenog programa saradnje sa tom institucijom“, naveo je Lukšiæ. I poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zarija Franoviæ, smatra da da PzP ne nudi nikakav program i izvore za finansiranje tehnoloških viškova, dok planiraju 20 miliona EUR za njihove otpremnine. Poslanik DPS-a, Ðorðije Džuveroviæ, predložio je da Predlog zakona bude dopunjen stavkom koja se odnosi na Strategiju razvoja energetike do 2012. godine. Poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP), Srðan Miliæ, upitao je kako se može govoriti o budžetu za narednu godinu kad država nema zakone o koncesijama i svojinsko-pravnim odnosima. Poslanik Narodne stranke, Predrag Popoviæ, ocijenio je Predlog budžeta nerealnim, jer æe kriza zahvatiti oblasti turizma i graðevinarstva, koje su bile generatori najveæeg dijela ekonomskog rasta posljednjih godina. Budžet za narednu godinu, prema Predlogu zakona, iznosi 1,62 milijarde EUR, od èega je tekuæi 673 miliona, a kapitalni 230 miliona EUR. Budžet državnih fondova planiran je na 590 miliona EUR, dok je za finansiranje transakcija predloženo da bude potrošeno 121 milion EUR. Najznaèajniji prihod u narednoj godini biæe ostvaren od poreza na dodatu vrijednost, 525 miliona EUR, doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje 360 miliona, dok je od akciza planirana naplata 140 miliona EUR. Vlada je predložila amandman na Predlog budžeta prema kojem æe iznos zaduživanja za finansiranje budžetske potrošnje biti poveæan za 25 miliona EUR. Zaduživanje za finansiranje budžetske potrošnje prvobitno je planirano na 50 miliona EUR, ukoliko prihodi budu manji od projektovanih. Amandmanom æe biti definisano i da iznos Vladinih garancija sa 65,5 miliona EUR bude poveæan na 215 miliona EUR. Taj novac bi, kako su saopštili iz Ministarstva finansija, mogao biti upotrijebljen za dodatno kreditiranje razvojnih planova preduzeæa, kao i podršku crnogorskim bankama. (kraj) mls/nar