Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Ekspanzija sektora trgovine u Crnoj Gori u posljednjoj deceniji je prirodna i korisna, ali je dugoroèan razvoj nemoguæ bez proizvodnje, smatra rukovodilac Nacionalne opservatorije Božidar Šiševiæ. Prema podacima iz nedavno objavljene Ankete poslodavaca Zavoda za zapošljavanje, skoro polovina privrednih društava i preduzetnika u Crnoj Gori bavi se trgovinom, opravkom motornih vozila, motocikla i predmeta za liènu upotrebu i domaæinstvo. Svaki peti zaposleni u Crnoj Gori radi u toj djelatnosti. »U iluziji su oni koji smatraju da Crna Gora da živi od trgovine i uslužnih djelatnosti, jer ako hoæemo punu zaposlenost i razvoj, mora se posvetiti daleko veæa pažnja proizvodnji. Zato danas razvijene zemlje kad govore o podsticanju malih i srednjih preduzeæa, prije svega misle na podsticanje proizvodnje«, rekao je Šiševiæ agenciji Mina-business. I podaci Privredne komore Crne Gore (PKCG) pokazuju da trgovina dominantno uèestvuje u strukturi privrednih društava i da zauzima znaèajno mjesto u ukupnoj privredi Crne Gore, po uèešæu u bruto društvenom proizvodu i broju zaposlenih. Razlozi za ekspanziju trgovinskih preduzeæa u Crnoj Gori su, kako je Šiševiæ ocijenio, lakši uslovi za poèetak tog posla od nekog drugog, jeftiniji poèetak tog biznisa i manje potrebnih struènih znanja. Trgovina ima brži obrt i manji rizik, što je uèinilo veoma isplativim poslom, a poseban faktor je, kako je napomenuo Šiševiæ, propadanje državnih malo i veleprodajnih firmi, koje je bilo najjednostavnije pretvoriti u privatne. Prema njegovoj ocjeni, trgovina je radno intenzivan sektor i zapošljava mnogo ljudi od kojih ne traži visoke kvalifikacije i specifièna znanja, što je pozitivno jer takvih ima mnogo meðu nezaposlenima. On smatra da je bilo logièno da Vlada favorizuje trgovinu u periodu sankcija i nakon toga, kada su tržištu nedostajale sve vrste robe, ali da sada treba pažnju da usmjeri na proizvodnju, posebno zbog velikog trgovinskog deficita koji pokazuje da proizvodi mnogo manje nego što troši. »Nedopustivo je da nemamo daleko veæe zadovoljavanje potreba osnovnim proizvodima, mlijekom, mesom, voæem, povræem iz domaæe proizvodnje, ali je to bilo oèekivano zbog nelojalne konkurencije proizvoda iz slobodnog uvoza iz zemalja u kojima se poljoprivreda dotira«, rekao je Šiiševiæ. Dominacija trgovine i zapostavljanje industrije i proizvodnje povratno negativno utièe i na sama trgovinska preduzeæa, jer kako pojašnjava Šiševiæ, osim što konkurencija postaje oštrija, nema uslova za stvaranje veæeg dohotka i standard graðana opada, pa se moguænosti za zaradu trgovaca smanjuju. Trgovina na malo, prema zvaniènim podacima, prošle godine je zabilježila pad prometa od 10,5 odsto. Predsjednik Udruženja trgovine PKCG Vlastimir Goluboviæ je potvrdio da je veliki broj trgovinskih preduzeæa u teškoj situaciji zbog opšte nelikvidnosti. On oèekuje likvidaciju oko 1,5 hiljada preduzeæa kojima su žiro raèuni blokirani duže od godinu. “U narednom periodu taj broj biæe još veæi”, kazao je Goluboviæ koji smatra da æe uvijek postojati ambijent za poslovanje trgovine, ali za mnogo manje preduzeæa nego što je to sada sluèaj. Trgovinska preduzeæa, prema podacima PKCG iz oktobra, èine preko polovine od 2,7 hiljada ukupno nelikvidnih u Crnoj Gori a njihove neizmirene obaveze od 12 miliona EUR bile su 28,5 odsto ukupnog iznosa. Na opštu nelikvidnost je, kako je kazao Goluboviæ, uticala primjena fiskalnih zakona, koja je bez obzira na to, poboljšala finansijsku disciplinu i smanjila promet na sivom tržištu. Iako je naplata poreskih prihoda namijenjenih Budžetu zahvaljujuæi tim zakonima prošle godine poboljšana, Goluboviæ je ocijenio da njegova nelikvidnost znaèajno doprinosi nelikvidnosti preduzeæa, posebno onih koja direktno snabdijevaju državne institucije. I Šiševiæ se složio da je veliki broj trgovinskih preduzeæa u problemima i da ta grana stagnira. »Oni sada pokušavaju da se spasu na razne naèine, izbjegavanjem registracije radnika i plaæanja dažbina državi. U organizovanoj državi bilo bi prirodno da u tim uslovima doðe do èišæenja nakon kojeg bi najbolji ostali a drugi propali ili išli u proizvodnju ako se isplati«, rekao je Šiševiæ. Goluboviæ smatra malo vjerovatnim da se veæi dio trgovinskih preduzeæa preorjentiše na proizvodnju, jer veæina nema snage ni za konkurenciju u svojoj branši niti potrebne finansije. “Ne treba oèekivati da prelazak u proizvodnju bude pravilo. Više je vjerovatno da veæa trgovinska preduzeæa poènu da razmišljaju da paralelno sa trgovinom razviju i neke proizvodne programe”, rekao je Goluboviæ. Položaj domaæih trgovaca dodatno æe ugroziti najavljen dolazak velikih trgovinskih kompanija iz inostranstva, rekao je on i dodao da se veæ pripremaju za udruživanje u koncerne. Goluboviæ nije želio da precizira detalje s obzirom da još ništa konkretno nije dogovoreno. Šiševiæ je ocijenio da u Crnoj Gori nijesu svi trgovci jednaki i da se izdvajaju privilegovani pojedinci posebno meðu uvoznicima, dovoljno su moæni da utièu na izradu zakona. »Uvoznièki lobi, posebno grupa koja može da utièe na vlast nipošto se ne predaje, naprotiv aktivna je u medijima. Pitanje je koliko je država moæna da iskontroliše situaciju i stvori uslove jednake za sve«, rekao je Šiševiæ. Kao primjer je naveo stavove trgovaca i nekih ekonomista da je zaštita domaæe proizvodnje nepotrebna i da njenu cijenu, kao i rasta carinskih stopa, plaæaju graðani. »Neargumentovana je prièa da je stanovništvo platilo cijenu. Niko od zagovornika tog stava ne postavlja pitanje odakle æe Crna Gora da plati trgovinski deficit od 300 ili 350 miliona EUR«, kazao je Šiševiæ. Goluboviæ je kazao da trgovina nije povlašæena i napomenuo da trgovci nijesu izazvali inflaciju. Kao potvrdu je naveo da mjeseèni rast cijena na malo prošle godine nije prelazio jedan odsto, izuzev u aprilu kada je uveden porez na dodatu vrijednost i kad je iznosio 3,2 odsto, prvenstveno zbog psiholoških razloga. Na inflaciju je uticala, kako je kazao i harmonizacija carinskih stopa sa Srbijom kada su poveæane. “Osudili smo stavove da su trgovci monopolskim položajem doprinijeli inflaciji. Uopšte nije tako, posebno kada je u pitanju maloprodaja jer postoji oštra konkurencija a marže su najminimalnije, tek da pokriju troškove”, saopštio je Goluboviæ. Šiševiæ je kazao da je u prirodi trgovaèkog posla da ne postoji zadovoljstvo maržama, ali je dodao da su sigurno neki od njih u zaista teškoj situaciji. »U kakvoj su stvarno situaciji ne možemo da znamo, jer nemamo moderan poreski sistem gdje bi mogli da vidimo da èovjek koji prijavljuje godišnji prihod od nekoliko desetina hiljada EUR gradi kuæu ili kupuje stvari od 300 hiljada. Možemo samo da tumaèimo što vidimo golim okom, ali nemamo prave pouzdane podatke«, rekao je Šiševiæ. (kraj) dmc