Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Poslanici su drugog dana rasprave o budžetu, koja je trajala skoro deset sati, uglavnom ponovili ranije saopštene stavove i ocjene, a iskoristili su priliku i da se dotaknu i drugih tema tražeæi objašnjenja od Ministarstva finansija. Poslanici su raspravu, koja je trajala ukupno dva dana, završili u naèelu, a o budžetu æe se naknadno izjasniti. Najviše kritika odnosilo se na ekonomsku politiku Vlade, nedovoljnu brigu o socijalnom standardu, izdate garancije i kapitalni budžet, dok su pojedini predstavnici opozicionih stranaka tražili osnivanje razvojne banke. Budžet je za narednu godinu projektovan an 1,252 milijarde EUR. Poslanik Nove srpske demokratije, Emilo Labudoviæ, kazao je da u dijelu kapitalnih izdataka nema informacija o postavljanju kamena temeljca za dvije zgrade u Podgorici, èija je izgradnja od kljuènog znaèaja. „To su zgrade Skupštine Crne Gore i Opšta bolnica u Podgorici, što je prioritet u odnosu na, na primjer, kupovinu motela na Zlatici za potrebe Uprave policije“, rekao je Labudoviæ. On smatra da se ne zna kada je teže dijeliti – kada se ima ili kada se nema, poruèujuæi ministru finansija ,Miloradu Katniæu, da se i u nemaštini mora napraviti red prioriteta. „Pojedini imaju deset miliona funti, a neke od nas i graðana Crne Gore da uhvatite za noge i okrenete naglavaèke i istresete prije bi im ispao zub kutnjak, koji nemaju, nego euro iz džepa“, smatra Labudoviæ. „Iskreno ne znam iz èega æemo više od sirotinje da iscijedimo“. Poslanik Pokreta za promjene (PzP), Nebojša Medojeviæ, kazao je da je crnogorska ekonomija u krizi zbog pogrešnih odluka privatnog sektora kompanija i banaka. „Tu bi država trebalo da se ukljuèi, osnivanjem razvojne banke sa jakim investicionim portfeljom“, rekao je Medojeviæ. On smatra da predstavnici Vlade svjetsku krizu ne bi trebalo da navode kao glavni razlog za ekonomske probleme u Crnoj Gori. „Pa nije svjetska kriza sklapala ugovore sa Kombinatom aluminijuma i Željezarom“, konstatovao je Medojeviæ. Pomoænik ministra finansija, Nemanja Pavlièiæ, kazao je da se, izmeðu ostalog, slaže sa ocjenama Medojeviæa da postoji višak zaposlenih u javnom sektoru, podsjetivši da je upravo Ministarstvo finansija prvo pokrenulo smanjivanje broja zaposlenih. „To je ipak težak proces, koji treba da se radi sa sindikatima“, rekao je Pavlièiæ. On smatra da je država posljednja koja bi trebala da osniva razvojnu banku u ovom trenutku, jer je pitanje da li se mogu dovesti ljudi koji bi kvalitetnu vodili tu instituciju. Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Raško Konjeviæ, rekao je da bi parlament, osim Vlade, trebalo da ima ulogu u odluèivanju kada su u pitanju garancije koje su izdate. „To su važne stvari i parlament bi o njima trebalo da raspravlja“, poruèio je Konjeviæ. On je podsjetio i na Vladinu kupovinu motela na Zlatici od UTIP-a za 8,4 miliona EUR, što je dvostruko više od sume za koju je to ugostiteljsko-turistièko preduzeæe prodato privatnoj kompaniji Normal turs. UTIP, u èijem su vlasništvu pored motela na Zlatici i hoteli City, Crna Gora i Podgorica, prodat je Normal tursu 2006. godine za 4,7 miliona EUR. „To je preskup projekat i nije sada bilo vrijeme za njega“, ocijenio je Konjeviæ. Iz Ministarstva su objasnili da je taj poslovni potez bio bezbjednosni, a ne finansijski interes i da je relaksirajuæa finansijska pozicija što æe se otplaæivati na šest godina. Konjeviæ je kazao da taj vremenski rok otplate od šest godina ne stoji, jer æe pola od tog iznosa veæ biti plaæeno u narednoj godini. Pojedini poslanici predložili su Ministarstvu da iz sredstava opredijeljenih za Ministarstvo odbrane za odreðene misije preusmjeri dio novca na zbrinjavanje tehnoloških viškova. Konstatovano je i da su samo pojedini gradovi obuhvaæeni novcem koji je planiran za Direkciju javnih radova. Neki poslanici smatraju i da bi država trebalo da raskine svaki koncesioni ugovori ukoliko koncesionari ne ispunjavaju uslove. Ocijenjeno je i da je Vlada pokazala odgovornu brigu prema penzionerima, ali da bi bilo znaèajno da su budžetom predviðena sredstva jednokratne socijalne pomoæi za tu populaciju. Kritike su se odnosile i na Vladine garancije date KAP-u u ukupnom iznosu od 130 miliona EUR. Katniæ je objasnio da je Vlada suoèena sa pitanjima kako da se riješe problemi u fabrici, kao i da se mora sagledati koliko kompanija doprinosi ekonomiji i zapošljavanju. Poslanike je zanimalo šta æe se desiti ako se u KAP uvede steèaj i kako æe se tada tretirati njegovi dugovi. „Mora se sagledati da li je potrebno nastaviti sa podrškom KAP-u ili æe se fabrika moæi dovesti na nivo da samostalno funkcioniše. To su teške odluke i sve opcije su otvorene“, rekao je Katniæ. Poslanik Bošnjaèke stranke, Kemal Purišiæ, ocijenio je da bi prihodi od koncesija posebno na šume trebalo da budu veæi od planiranih, kao i da nije dobro što subvencije za Agrobudžet ne rastu i što je mali iznos novca opredijeljen za restituciju, svega tri miliona EUR. „Budžet je dizajniran iz nužde i neæe ozbiljnije generisati razvoj jer je prevashodno socijalan ali ne i razvojan. Potrebno je da se napravi racionalizacija javne potrošnje kako bi on bio razvojan“, tvrdi Purišiæ. Katniæ je kazao da su kapitalni budžet i poljoprivreda, kategorije koje nijesu pretrpjele smanjenje u budžetu, kao i da se veæi dio kapitalnog budžeta koji je ukupno vrijedan oko 70 miliona EUR, odnosi na nastavak i završetak zapoèetih projekata. Poslanik Nove srpske demokratije, Goran Daniloviæ pitao je kako budžet može biti razvojni kada „skoro sav ide na otplatu kamata, zarade i socijalna davanja“. Njegov partijski kolega, Budimir Aleksiæ smatra da je Crna Gora bogata zemlja bogatih pojedinaca. „Smanjena su sredstva za borbu protiv korupcije i organiziovanog kriminala, tako da bi ovaj budžet mogli okarakteristai kao cicijaški i nedovoljan da se omoguæi normalno funkcionisanje potrošaèkih jedinica“, rekao je Aleksiæ. „Zašto se cicijaši, nemojte da ste stipse“. Katniæ je negirao tvrde Aleksiæa i objasnio da su poveæana izdvajanja na nivou svih institucija koje su nadležne za oblast korupcije i organizovanog kriminala. Aleksiæ je kazao da budžet nije ni razvojni ni socijalni, ni hrabar ni ambiciozan. „Ima se može se, samo je pitanje da li se hoæe“, ocijenio je Aleksiæ. Iz Demokratske partije socijalista (DPS) su ponovili da budžet predstavlja realno stanje ekonomije u narednoj godini i da obezbijeðuje održivost javnih finansija i redovno servisiranje svih obaveza. Poslanik PzP-a, Koèa Pavloviæ, poruèio je Ministarstvu da ukine budžetske potrošaèe koji, kako kaže, samo parazitiraju i od kojih nema koristi. „Oèistite budžetsko stablo od tih parazita“, rekao je Pavloviæ, poruèujuæi da PzP neæe dozvoliti nenamjensku potrošnju. On je imao zamjerke i na preraspodjelu novca nevladinim organizacijama koje obavlja Komisija za raspodjelu dijela prihoda od igara na sreæu, poruèujuæi da od projekta koje kandiduju koristi imaju samo te organizacije. Poslanici su imali zamjerke i na iznose koji su opredijeljena na službena putovanja, uz konstataciju da bi “jeftinije koštao put na Mjesec”. (kraj) jlb/bvm