Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Odbor za ekonomiju, finansije i budžet, predložio je parlamentu da usvoji predložene izmjene i dopune Zakona o porezu na dodatu vrijednost (PDV) koje, izmeðu ostalog, predviðaju poveæanje stope sa 17 na 19 odsto. Za usvajanje predloženih izmjena i dopuna zakona o PDV-u sa amandmanima Vlade koji su se odnosili na poveæanje više stope poreza, glasalo je šest poslanika pozicije, dok je pet èlanova Odbora iz opozicije bilo protiv. Vlada je u skupštinsku proceduru prvobitno uputila Predlog izmjena i dopuna zakona o PDV-u koji se odnosio na sankcije, da bi nakon donošenja odluke o poveæanju stope PDV-a, po tom osnovu dostavila i tri amandmana. Ministar finansija, Radoje Žugiæ, saopštio je da se izmjenama predlaže pooštravanje kaznene politike èiji smisao nije ostvarenje budžetsakih prihoda, veæ uspostavljanje sistema koji æe biti skup za neformalnu ekonomiju i koji æe podstaæi sve poreske obveznike na legalno poslovanje. Žugiæ je, u raspravi koja je po više taèaka dnevnog reda trajala šest sati, rekao da je Vlada u cilju da se zaustavi pogoršanje indikatora fiskalne stabilnosti i poveæanje novoa deficita i njime generisanog javnog duga, predložila poveæanje opšte stope PDV-a. "U sluèaju daljeg rasta negativnih parametara javnog duga i deficita budžeta, moguæi scenario bi bio da se ugrozi likvidnost, a time i ispolji negativan odraz u servisiranju državnih obaveza”, rekao je Žugiæ. On je dodao da se Vlada na poveæanje stope PDV-a nerado odluèila. “Opšta stopa PDV-a se kod nas nije mijenjala od donošenja zakona 2003. godine, a najnovijim selektivnim i kratkoroènim poveæanjem stope, Crna Gora æe i dalje ostati konkurentna”, kazao je Žugiæ. Prema njegovim rijeèima, selektivnost u primjeni zakona, kao i podrška velikog broja kompanija koje æe preuzeti dio tereta potencijalnog poveæanja cijena u smislu društveno odgovornog poslovanja, æe usloviti manji negativan teret za graðane. “Uz zadržavanje stope PDV-a od sedam odsto oèekujemo da æe taj jednokratni rast cijena biti nižeg nivoa”, poruèio je Žugiæ. Suzana Raduloviæ iz Unije poslodavaca (UPCG) saopštila je da postoji problem sa održivošæu postojeæih preduzeæa i da se samo šalje negativna poruka prema potencijalnim investitorima. “Došlo je vrijeme da uradimo nešto po pitanju unaprijeðenja poslovnog ambijenta”, kazala je Raduloviæ. Radovan Zogoviæ iz Unije slobodnih sindikata (USSCG), ocijenio je da se ta radnièka asocijacija ne slaže sa poveæanjem stope PDV-a jer, kako je objasnio, amandmani nijesu prošli Socijalni savjet, èime nije ispoštovana procedura. Zogoviæ je kazao i da bi amandmanima trebalo definisati taèan rok do kada æe važiti poveæanje više stope PDV-a. Poslanik Demokratskog fronta (DF), Milutin Ðukanoviæ, tvrdi da æe poveæanje stope PDV-a biti direktan udar na budžet graðana i da bi teret krize trebalo da se rasporedi na one koji ostvaruju najveæi profit. “Idemo neviðenom brzinom u pravu propast. Žao mi je što graðani za odluku o poveæanju PDV-a nijesu znali prije izbora”, poruèio je Ðukanoviæ. Predsjednik Odbora i poslanik Socijalistièke narodne partije (SNP), Aleksandar Damjanoviæ, saopštio je da je pred Vladom, prije predlaganja poveæanja PDV-a, “stajao èitav arsenal drugih mjera”, kao i da je odluka o poveæanju stope sa 17 na 19 odsto trebalo da bude krajnja. “Samih 40 miliona EUR, koliko se godišnje planiraju prihodi od poveæanja stope PDV-a, je ekvivalent deset odsto naplate poreskog duga”, kazao je Damjanoviæ. Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Damir Šehoviæ, postavio je pitanje zašto se uopšte poveæava stopa PDV-a, ocijenivši da je to u stvari “porez za KAP”. On je rekao da je za utjehu to što je stopa poreza od sedam odsto ostala nepromijenjena. U Demokratskoj partiji socijalista (DPS) su ocijenili da æe i sa poveæanjem stope PDV-a, nižu stopu od Crne Gore imati samo Makedonija i Bosna i Hercegovina (BiH). Odbor je danas predložio parlamentu i da usvoji Predlog zakona o sprjeèavanju nelegalnog poslovanja, kojim æe se, prema rijeèima Žugiæa, unaprijediti poreski sistem, popuniti sistemske pravne praznine i stvoriti normativne pretpostavke za širenje poreske osnovice. “To znaèi i veæi zahvat poreskih obvezbnika i obimnija i efikasnija naplata javnih prihoda”, kazao je Žugiæ. Zakonom se, izmeðu ostalog, propisuje zabrana obavljanja djelatnosti bez prethodne registracije, kao i propisivanje blagajnièkog maksimuma i obaveza uplate pazara. Prema rijeèima Žugiæa, siva ekonomija je jedan od kljuènih izazova sa kojima se suoèava privreda i jedna od glavnih biznis barijera. “Kroz kanale sive ekonomije državi izmièu znaèajni budžetski prihodi”, poruèio je Žugiæ. Suzana Raduloviæ iz UPCG je ocijenila da æe se tim zakonom na 21 hiljadu preduzeæa svaliti poreski teret, kao i da oni ne mogu da iznesu sav teret onoga što su budžetske potrebe. “Ovaj zakon ne obezbijeðuje dovoljno proširenje poreske osnovice, a postoji i puno djelatnosti koje nijesu na adekvatan naèin oporezovane, izmeðu ostalih i advokatura”, kazala je Raduloviæ. Ona smatra i da su novèane kazne koje se kreæu od tri hiljade do 20 hiljada EUR previsoke. Predstavnici Privredne komore (PKCG) su ocijenili da siva ekonomija nije problem koji se može odmah riješiti, posebno ne jednim zakonom, ali da je potrebna veæa koordinacija državnih organa, graðana, sindikata. U PKCG smatraju i da treba mijenjati Zakon o privrednim društvima, kao i da je najveæi problem kada je siva ekonomija u pitanju, tržište rada. Poslanik DF-a, Strahinja Bulajiæ, pitao je što se ovoliko èekalo na donošenje zakona. On smatra da postoji nesklad tog zakonskog akta sa drugim propisima. U DPS-u smatraju da su mjere koje su obuhvaæene predlogom zakona dobro koncipirane i da æe se dobiti kvalitetnije informaicje o svakom poreskom obvezniku. Poslanici DPS-a najavili su da æe podnijeti dva amandmana koji se odnose na zapošljavanje strane radne snage i na prekšaje. Poslanik Pozitivne Crne Gore, Mladen Bojaniæ, saopštio je da je donošenje zakona o spreèavanju nelegalnog poslovanja bilo bespotrebno, jer je postojeæa zakonska regulativa, kako tvrdi, prilièno jasna kada je u pitanju spreèavanje sive ekonomije. “Veæ imamo zakone, samo je problem u primjeni. Ovaj zakon je bespotreban, èak imamo i bizaran naslov. Šta je sledeæi propis, zakon o spreèavanju neplaæanja poreza?”, pitao je Bojaniæ. On tvrdi da æe odredbe zakona o spreèavanju nelegalnog poslovanja najviše pogoditi mala i srednja preduzeæa. Poslanik SNP-a, Srðan Miliæ, smatra i da poreski dug u Crnoj Gori, iznosi oko 500 miliona EUR, a ne 350 miliona. “PU nema informacioni sistem kojim bi mogla da evidentira taj dug”, tvrdi Miliæ. Poslanik DF-a, Nebojša Medojeviæ, donošenje zakona slikovito je objasnio èlanovima Odbora. “Problem je ideološke prirode. Crna Gora je brod, a naš kapetan je u delirijumu i dodaje gas jer misli da smo na pravom putu, a mi smo ustvari izgubljeni. Onda se dešava voda u podpalublju, požar na palubi, a vi jurite nekog slijepog putnika da mu naplatite kartu”, rekao je Medojeviæ. On je poruèio da je potrebno mijenjati kurs ekonomske politike, okrenuti se proizvodnji, investicijama, štednji, kao i ponovo osnovati Agenciju za platni promet. Medojeviæ je kazao i da je situacija u državi alarmanta, ponajviše zbog Kombinata aluminijuma (KAP), kao i zbog èinjenice da bi veæ u junu, prema informaicjama kojima on raspolaže, moglo da padne oko 60 miliona EUR granacija koje æe aktivirati ruska VT banka. Odbor je odluèio i da predloži Skupštini da usvoji Predlog zakona o porezu na promet nepokretnosti. (kraj) jlb