Brisel, Podgorica, (MINA) – Evropski zvaniènici podržali su inicijativu u vezi novih modela regionalne saradnje država Zapadnog Balkana, kazao je potpredsjednik Vlade Igor Lukšiæ. Lukšiæ je, u okviru dvodnevne posjete Briselu, uèestvovao na sastanku Savjeta ministara Jadransko-jonske inicijative, prisustvovao na veèeri koju za ministre vanjskih poslova prireðuje visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku EU Ketrin Ešton i imao sastanke sa poslanicima Evropskog parlamenta. Iz Vlade je saopšteno da je Lukšiæ kazao da je posjeta bila prilika da se razgovara o svim temama, ne samo o regionu, veæ i da se poslanici ažurno informišu o tome šta su u meðuvremenu najnovija dešavanja u Crnoj Gori i šta se dešava na planu evropskih integracija. “Vrlo su bili zainteresovani da èuju i šta se dešava u susret zakazanoj sjednici parlamenta gdje æe se raspravljati o opozicionim zahtjevima, šta se dešava sa ustavnim promjenama, šta se dešava sa akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, ali sa ekonomskom situacijom”, rekao je on. Lukšiæ je kazao da se “u bliskoj koopreaciji sa Briselom” razmatralo koje bi to sve mogle biti nove ideje za regionalnu saradnju, kojima bi se dodatno podržalo ono što su planovi Regionalnog savjeta za saradnju, i kako da se izbjegne bilo kakvo dupliranje ili kreiranje okoštalih birokratskih struktura, “umjesto stvaranja mehanizma za bolju koordinaciju, konsultacije za olakšavanje realizacije èitavog niza projekata koji su od interesa za naše zemlje”. Podgorièki mediji prošle sedmice prenijeli su da je Lukšiæ, u dogovoru sa premijerom Milom Ðukanoviæem, inicirao novi koncept regionalne saradnje država Zapadnog Balkana- Crne Gore, Srbije, Kosova, Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine, sa uvjerenjem da je potrebno iskoristiti pozitivne regionalne pomake. “Okolnost i nova realnost da je Hrvatska od prvog jula u Evropskoj uniji, èini šest zemalja Zapadnog Balkana okruženim Evropskom unijom, što samo po sebi jeste trenutak u kome treba da razmislimo kako da ubrzamo našu zajednièku integraciju, promovisanjem regionalne saradnje ali i realizujuæi pitanja koja su od direktnog interesa za graðane”, naveo je Lukšiæ. On je rekao da su u tom smislu aktuelne teme i infrastrukture, energetike ali i saradnje u mnogim oblastima - borbe protiv organizovanog kriminala, razmjene iskustava kada je korupcija u pitanju ali i u vezi socijalnih tema. Lukšiæ je potvrdio da inicijativa obuhvata i politièka pitanja. „Svaka inicijativa negdje ima svoj politièki predznak. Ali suština je, ne stvaranje okoštalih struktura, veæ razvoj saradnje po ugledu na veæ neke dobro oprobane i dobro sprovedene modele koje imamo u Evropi jer oni, to vrijeme dokazuje, olakšavaju napredak svake zemlje prema EU",kazao je Lukšiæ. On je pojasnio da to ne znaèi da treba odustati od mjerenja svake zemlje pojedinaèno,navodeæi da je cilj da države koje su neèlanice EU, a okružene se njenim granicama, razmisle kako dodatno da ubrzaju svoj evropski put. Lukšiæ je potvrdio da je u Briselu dobijena podrška za takvu inicijativu. „Da generalno, apsolutno. Mislim da je ta podrška oèigledna i mi æemo vidjeti na koji naèin bi veæ možda mogli iskoristiti Ohridski sastanak u petak da dalje razgovaramo o tome, kako bi ove ideje mogli pretoèiti u nešto konkretnije, što bi i vlade mogle razmatrati“, kazao je on. Lukšiæ je dodao da diplomatske inicijative i korespodencija zahtijevaju puno strpljenja i kontakata. „Dakle, usaglašavanje onoga što treba da bude logika nekog modela, izbjegavanje kao što sam rekao preklapanja sa neèim što postoji, jer nam to nije u interesu. Dakle, stvaranje uslova da to bude projekat koji može da živi, a ne projekat koji æe biti samo umjetnost radi umjetnosti“, naveo je on. Lukšiæ smatra da inicijativa, što se tièe Crne Gore, koja jedina u ovom trenutku vodi pristupne pregovore, može biti samo afirmativna. „Nas svi doživljavaju kao zemlju koja je porebno da promoviše i daje impulse dodatno regionalnoj saradnji, imajuæi u vidu da mi imamo odliène odnose sa svim zemljama u regionu. I to je zaista naše ogromno dostignuæe, koje svi istièu“, ukazao je on. Lukšiæ je kazao da vjeruje da to èini Crnu Goru potpuno logiènim izborom da inicira i nove modele regionalne saradnje koji ne treba da budu bilo kakava birokratizovana forma, veæ pragmatièni mehanizmi koji æe donositi opipljivu korist graðanima. (kraj) mib