Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Skupština Crne Gore nastaviæe sjutra raspravu o izmjenama Zakona o ovogodišnjem Budžetu, kojima æe on biti uveæan za 11,2 miliona EUR na 502,95 miliona. Ministar finansija Igor Lukšiæ ocijenio je da je rebalans za ovu godinu zasnovan na održivom makroekonomskom okviru. »Rebalansom nije došlo do promjene iznosa deficita u apsloutnom nivou i on æe ostati na 33 miliona EUR”, rekao je on. Rebalans predviða rast rashoda Budžeta za 6,7 miliona EUR, na 437,4 miliona. Osim toga, Vlada planira da poveæa iznos datih pozajmica i kredita za 1,2 miliona EUR na 7,82 miliona, a otplatu dugova za 4,6 miliona na 46,3. Predstavnici opozicije nijesu saglasni sa izmjenama Zakona o Budžetu,jer kako su rekli, ima puno nedostataka. Poslanik Socijalistièke narodne partije Srða Božoviæ naveo je da Vlada, njen premijer i ministar finansija nijesu ispunili obeæanja da Budžet neæe biti mijenjan. On je dodao da nije imao vremena da detaljno razmotri Predlog zakona, jer je u petak uvršten u skupštinsku proceduru. Božoviæ je objasnio da predlog ima nedostatake sa raèunskog, ekonomskog politièkog i pravnog aspekta. ”U rebalansu je došlo do totalne raèunske konfuzije, u dijelu ukupnih budžetskih prihoda i rashoda, jer je u primicima, koji su poveæani za približno 502 miliona EUR umanjena pozicija pozajmice i krediti od domaæih finansijskih institucija za približno 29 miliona”, rekao je Božoviæ. Prema njegovom mišljenju, na taj naèin su “sklonjene pozajmice putem državnih zapisa, iako i dalje postoje u izdacima na poziciji otplata kredita finansijskim institucijama, koja je èak i poveæana sa 29 na 33 miliona EUR, a sve zbog uspostavljanja budžetske ravnoteže”. On je upitao kako je to èarobnjaèki nestalo, navodeæi da je moguæe da zna samo ministar finansija. Božoviæ je od Lukšiæa zatražio da kaže ko ga je ovlastio kao ministra finansija da iskaže samo dio novca od privatizacije u Budžetu, a da sa preostalim „raspolaže na naèin samo njemu poznat“. On je podsjetio da je Zakonom o privatizaciji preduzeæa jasno precizirano da se svi prihodi od prodaje državnog kapitala iskazuju u Budžetu Republike. Božoviæ tvrdi da Lukšiæ nije imao diskreciono ovlašæenje da ne uvrsti cijeli iznos ostvarenih prihoda od privatizacije bez obzira što se ne bi uspostavila budžetska ravnoteža. On je naglasio da æe rast budžetske potrošnje od 11,2 miliona EUR izazvati odreðene neravnoteže i ekonomsku nestabilnost. Razlozi rebalansa su, kako je objasnio Lukšiæ, bolja naplata od planirane poreza na dodatu vrijednost i dobit, akciza u proizvodnji i ostalih prihoda, a gora poreza na zarade, nepokretnosti, akcize na uvoz, carina i taksi. Osim toga, biæe smanjeni transferi Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) za pet miliona EUR, poveæani izdaci za plate zbog usvajanja Zakona o zaradama državnih službenika i namještenika, odmrznut dio tekuæe budžetske rezerve, a potreban je i novac, oko pet miliona EUR, za poèetak gradnje puta Kolašin–Mateševo. Za Božoviæa je indikativno i vrlo interesantno da su smanjeni transferi republièkom Fondu PIO. “Možda bi se zakljuèiti da je došlo do nekog rapidnog rasta prihoda na osnovu doprinosa za Fond PIO. Ako znamo kakva je pozicija penzionera danas, i da im država duguje ne samo na osnovu neusklaðivanja penzija, nego i njihovog kašnjenja, onda je izlišno komentarisati takvu projekciju budžetske politike“, dodao je Božoviæ. On smatra da Lukšiæ nije mogao da se odupre „korišæenju Budžeta i njegovoj primjeni za postizanje evidentno politièkih interesa partija na vlasti“. Božoviæ zatražio od Lukšiæa da saopšti što æe Vlada da uradi sa pet miliona EUR koje je opredijelila ove godine za izgradnju puta Kolašin-Mateševo. U opoziciji smatraju da je taj iznos nedovoljan i da je najava Vlade da æe graditi pu samo politikantska. Rebalansom æe na primanja zaposlenih biti utrošeno 960 hiljada EUR više od prvobitnog plana, zbog Zakona o zaradama službenika i namještenika, kao i plata 25 sudija. Osim njima, za 300 hiljada EUR æe porasti zarade i naknade zaposlenih u Skupštini, poslanicima za treæinu tog iznosa, dok je 200 hiljada u kategoriji “ostale naknade”. Planirano je poveæanje od dva miliona EUR rashoda za održavanje graðevinskih objekata. Više od prvobitnog plana, od 160 hiljada do 320 hiljada EUR, dobiæe Uprave za sport i omladinu i nekretnine, Sekretarijat za razvoj i Savjet za privatizaciju i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Sekretarijatu Skupštine, prekršajnim organima i Ministarstvima ekonomije i inostranih poslova, rebalans æe donijeti od 20 hiljada do 40 hiljada EUR dodatno. Rashodi za materijal, službena putovanja i reprezentaciju, kao i telefonske i poštanske usluge biæe poveæani za 180 hiljada EUR. Iznos namijenjen kamatama biæe smanjen 4,2 miliona EUR na 15,3 miliona, dok æe subvencije Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za finansiranje razvoja poljoprivrede, ruralni razvoj, struène službe i laboratorije i izradu dokumenata, porasti za 640 hiljada EUR. Zavod za zapošljavanje dobiæe oko milion EUR više za tehnološke viškove i zapošljavanje pripravnika, dok æe na isplatu djeèijih dodataka biti utrošeno 60 hiljada EUR više, materijalnog obezbjeðenja porodice 350 hiljada, naknada porodiljama 220 hiljada, dodataka za tuðu njegu i pomoæ 300 hiljada, a na “besteretna davanja Agenciji za promociju stranih investicija” 80 hiljada EUR. Osim socijalnih davanja, biæe poveæan i iznos pozajmica i kredita iz Budžeta, za 1,12 miliona EUR. Na Ministarstvo finansija odnosi se 680 hiljada EUR, a Direkciju za razvoj malih i srednjih preduzeæa 440. (kraj) kmh