Podgorica, (MINA) – Predsjednik Narodne stranke Dragan Šoæ izjavio je da ima vremena do se do 25. septembra riješi pitanje Ustavnog suda i izbori uèine regularnim. »Vidjeæemo, šta æe se desiti, ali znam da, ako se Ustavni sud ne izabere, izbori neæe biti regularni. Izbori bez Ustavnog suda bi samo prouzrokovali dodatne probleme i ne bi riješili, veæ produbili postojeæu krizu. Na žalost, kod nas je izborni proces zapoèeo, a Ustavni sud još nije u funkciji. Ali, do 25. septembra imamo vremena da to riješimo i da izbore uèinimo regularnim«, kazao je Šoæ u intervjuu agenciji MINA. On je kazao da oèekuje da se crnogorski predsjednik Milo Ðukanoviæ izvini poslanicima. »Ako èovjek napravi gaf, nije sramota izviniti se, što je u demokratskoj politièkoj praksi uobièajeno. Ðukanoviæ je prešao granicu dozvoljene verbalne oštrine, kad je poslanike kvalifikovao »šakalima«i »nedostojnim ljudima«. Ako stvarno tako misli, koji je naš kredibilitet da se uopšte izjašnjavamo o bilo kojem njegovom predlogu«, rekao je Šoæ. Kakv je odnos NS prema, u javnosti pominjanim, kandidatima za urednike državnih glasila? Svi smo se složili, OEBS prije svih, da su državni mediji bili pod kontrolom vladajuæe strukture. Statistika OEBS-ovih posmatraèa govori da je 85 odsto medijskog prostora bilo afirmativno posveæeno vlasti, a tek 15 procenata je govorilo o nama - krajnje negativno. Kada smo se suoèili s èinjenicom da se dosadašnji urednici državnih glasila ne ponašaju profesionalno, dogovorili smo se da odaberemo ljude koji nijesu vrh novinarstva, ali smo uvjereni da æe posao raditi saglasno svojoj profesiji. Poslije izvjesnog vremena OEBS i svi koji prate njihov rad moæi æe procijeniti da li ga obavljaju profesionalno. Kako æete podijeliti mandate u koaliciji? Pošto razgovori o raspodjeli mandata još traju, neæu saopštiti detalje. Ali NS tom poslu ne pristupa trgovaèki, sa stanovišta broja mandata i procenata i to smo jasno saopštili našim partnerima. Ako želimo da ostvarimo zacrtane politièke ciljeve, te konkretne stvari treba da podredimo tom cilju. Zato smatramo da je pitanje mandata nevažno. Stvari postavljamo ovako - ako uspijemo, uspjeh æe biti zajednièki i nebitno je koliko æe ko imati mandata. Ako ne uspijemo, nevažno je ko æe u tom neuspjehu imati više mandata, jer cilj nije postignut, politika za koju se zalažemo nije prošla kod biraèkog tijela. Zašto ste se opredijelili da i na ove izbore izaðete sa državnim pitanjem. Zar nakon beogradskog Sporazuma nije došlo vrijeme da se partije nadmeæu programima rješavanja ekonomske i socijalne krize? Slažem se. NS je željela da pitanja ozdravljenja ekonomije Crne Gore, izlaska iz socijalnih podjela, osnaženja vladavine prava, povjerenja u zakone i institucije itd, budu centralne teme izborne kampanje. Raèunamo da bi takvim programima pridobili više biraèa. Meðutim, oèigledno je da æe Demokratska partija socijalista (DPS) u izbornoj kampanji insistirati na prièi o državno-pravnom statusu, jer je sadašnje stanje privrede, socijale i svega drugoga proizvod njene vladavine. Da su umjeli bolje, vjerovatno bi tako i uradili. Oni nemaju šta da traže u politièkom takmièenju o tim temama, osim da priznaju katastrofalne rezultate svoje vladavine i zato bježe u lažne teme. Da li bi NS bila spremni da sprovede reforme i rizikuje gubitak eventualno osvojene vlasti? Bez ikakve dileme - da. Potrebno je da se napravi poštena analiza stanja u svakom segmentu. I da se graðanima saopšti istina da se iz takvog stanja ne može izaæi ni lako ni bezbolno. U prvih godinu dana mandata, vlada treba da povuèe najbolnije poteze i da unaprijed objavi da je spremna da ta grupa ljudi privremeno žrtvuje svoju politièku poziciju u smislu vlasti, da bi napravila zdravu institucionalnu i ekonomsku osnovu. NS je, sa malim prekidom od dvije godine, deset godina opozicija i zašto bi se plašili da to opet budemo. Pretpostavljam da istinska reformska vlada ne bi izdržala cijeli mandat, možda polovinu. Ukoliko bi NS uèestvovala u toj vladi, bila bi mi satisfakcija što nijesmo nikoga obmanjivali i što smo povukli zdrav potez za cijelo društvo. Zašto se NS onda pridružila ostalim strankama kad je u parlamentu konsenzusom odložena primjena Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je disperzovao vlast i izbijao poluge moæi centralizovane države? Predlog zakona Ministarstva pravde imao je upravo tu manjkavost što nije riješio pitanje dislokacije imovine, nego je normirao da æe se to uraditi nakon godinu ili dvije. Znajuæi da u tom sluèaju zakon nema smisla i da ne znaèi suštinsku promjenu, ako ne riješi pitanje imovine, rekao sam to ministru pravde Zeljku Šturanoviæu. On se složio, ali je kazao da to u tom momentu nije moguæe, jer bi znaèillo intervencije na nizu zakona. Smatrao sam da je bolje potrošiti više vremena da se nešto valjano pripremi, nego da napravimo zakon koji æe strašno reformski zvuèati, a u suštini neæe donijeti promjene. U ovu izbornu kampanju idemo i sa konkretnim modelom lokalne samouprave. Precizno naznaèavamo da decentralizacija znaèi podizanje nivoa odgovornosti lokalne samouprave i intervencije u zakonima koji regulišu pitanje državne imovine. Nadzor nad morskim dobrom, šumama i rudnim blagom bi bio na nivou centralne vlasti, koja bi sa lokalnom samoupravom po pola dijelila ekonomske koristi. Opštine bi tako imale realan izvor prihoda. A zašto ste prolongirali primjenu Zakona o informisanju? Zbog naèina na koji je radio-difuzni centar definisan u tom zakonu. Kada smo pitali gdje je taj radio-difuzni centar, rekli su da tek treba da se formira. Tražili smo da se taj centar odmah formira i kad se stvore svi uslovi da se zakon primjenjuje u cjelini. DPS je htjela da se na vrat, na nos usvoji zakon, i da, sa novom upravljaèkom strukturom u medijima saèuvaju monopol, a da se kasnije vidi šta sa radio-difuznim centrom. U meðuvremenu neko može da kupi Telekom i s njim zajedno i radio difuzni centar, a šta onda? Kakve su preporuke za reformsku vlast afere Koding i uvoz struje, koje se vezuju uz Vaše i ime poslnaika NS Vojina Lazareviæa? Žalim što nijesam imao prilike da pred kamerama dokažem što odlièno znam i što znaju svi koji su pokrenuli taj postupak. Informacioni sistem koji je Koding uradio za Ministarstvo pravde jedini je u zadnjih deset godina prošao sve finansijske, profesionalno i struène kontrole. Potvrda da tu nema afere je što je, na moje insistiranje da se to pitanje što je prije stavi na dnevni red, parlament nekolika puta odlagao. Èinjenica da se o tome više ne prièa govori da je DPS shvatila da je promašila metu, želeæi u jednom momentu, da uspostave neku ravnotežu u aferi Nacional. Što se tièe Vojina Lazareviæa, trgovina elektriènom energijom u Crnoj Gori i svuda u svijetu, je toliko pokrivena državnim monopolom i pravnim sistemom, da bi Lazareviæu trebao nevjerovatan stepen vještine da sve zaobiðe i sam manipuliše. Ako u radnjama bilo koga od nas, koji smo u jednom periodu bili u izvršnoj vlasti, ima bilo šta nezakonito, neka državni tužilac radi svoj posao. Ali produkovanje afera preko štampe koju kontroliše Državna bezbjednost neæu da komentarišem. To smeæe od pisanja ne registrujem. Èekam vrijeme kada æe i ovo biti za nama, a onda æe se objaviti imena i znaæemo ko je za koga, što, kada i kako radio. Ali i Vi ste glasali protiv skidanja Vašeg poslanièkog imuniteta na zahtjev pravosudnih organa da se to pitanje raspravi na sudu Nikada to ne zaboravljam i zaista bih volio da doðem u priliku da, ali ne u zatvorenim krugovima, nego pred javnošæu, kažem šta imam i da saslušam druge, Sva ta prièa, koja je zapoèela kao velika kriminalna afera, pred Višim sudom se svela se na optužbu o nesavjesnom poslovanju, koje u sebi sadrži štetu. Ko hoæe da me osudi, mora da dokaže da sam napravio štetu. Ako je za Crnu Goru šteta što je napravljen softver, koji je na inostranom tržištu zaradio pet miliona maraka, priznajem da sam odgovoran. Ako je šteta da je to uradila domaæa pamet, ako je taj posao verifikovala struèna ekipa programa »Obnova« i uložila pare da se kupi oprema za informacioni sistem crnogorskog pravosuða, zaista sam napravio štetan posao. (kraj) jrb