Podgorica, 5. avgust (Montena-business) - Savjet ministara, koji je jedna od insitucija Ekonomske monetarne unije (EMU), saèinjava po jedan ministar svake zemlje èlanice. U EMU uèestvuju ministri ekonomskih poslova i finansija (EKOFIN), èiji je zadatak da obezbijede efektivnu koordinaciju ekonomskih politika zemalja èlanica. Savjet razmatra i usvaja zakone, koji su u vezi sa funkcionisanjem EMU, a koje predlaže Evropska Komisija. Savjet Evrope, druga institucija EMU, sastavljen je od predsjednika država ili vlada zemalja èlanica i predsjednika Evropske Komisije. On daje politièku podršku za razvoj EMU. Evropska centralna banka (ECB), takoðe institucija EMU, zvanièno je konstituisana 1. jula 1998. godine zajedno sa 15 centralnih banaka zemalja EU, i ona je sastavni dio evropskog sistema centralnih banaka (ESCB). Osnovni organi ESCB su Vladin Savjet i Izvršni odbor. Vladin Savjet èine osam èlanova izvršnog odbora i 11 guvernera centralnih banaka euro zone. Osnovni zadaci ESCB su definisanje i implementacija monetarne politike u euro zoni, održavanje cjenovne stabilnosti, kao i držanje i upravljanje zvaniènim deviznim rezervama zemalja èlanica. Države uèesnice u euro zoni dostigle su visok nivo približavanja svojih javnih finansija, inflancije i kamatnih stopa. One su orjentisane ka stabilnoj politici i jaèanju meðusobne saradnje njihovih ekonomskih politika. Uvoðenjem eura smanjuje se rizik od monetarne nestabilnosti i povrjedljivosti ekonomija usljed varijacija kurseva. Na taj naèin se otklanjaju negativni uticaji devalvacije valuta, koja na kratak rok poboljšava cjenovnu konkurentnost i poveæava izvoz, ali se vremenom reflektuje višim uvoznim cijenama, odnosno veæom stopom inflancije koja utièe na poveæanje plata. Poèetne koristi devalvacije išèezavaju, ostavljajuæi ekonomiju bez konkurentnih prednosti, i poveæavajuæi investicioni rizik, odnosno kamatne stope. Sve ovo stvara okruženje koje je nepovoljno za ekonomski rast i razvoj. Cilj jedinstvene valute je upravo obezbjeðivanje stabilnog ekonomskog okruženja, u kojem preduzeæe i zaposleni mogu planirati uspostavljanje cijena i zarada, a da se ne dovede u pitanje njihova konkurentnost. ECB æe biti potpuno nezavisna od politièkih i privatnih institucija zemalja èlanica, kao i institucije EU. Redovno æe izvještavati Savjet Evrope i Evropski Parlament o svojim aktivnostima. Evropski parlament, èetvrta institucija EMU, ukljuèen je u njeno zakonodavstvo i ima konsultativnu ulogu u razlièitim aspektima njenog funkcionisanja. On se konsultuje pri kvalifikovanju zemalja èlanica koje ulaze u euro zonu, kao i pri imenovanju Izvršnog odbora ECB. Takoðe, može tražiti od èlanova Izvršnog odbora da objasne monetarnu politiku ECB. Nacionalne vlade su odgovorne za sopstvene ekonomske politike i njihovu blisku saradnju u Savjetu. Nakon prelaska na euro, vlade zemalja èlnaica i njihove centralne banke više neæe biti direktno odgovorne za monetarnu politiku, mada æe nacionalni parlamenti i dalje ostati odgovoran za praæenje i voðenje nacionalnih ekonomskih politika, koje èine sastavni dio EMU-a. Upravo zbog toga neæe postojati Evropski ministar finansija, ni nakon uvodjenja eura. Meðutim, vlade zemalja èlanica moraæe struktuirati svoje ekonomske politike u skladu sa aktivnostima EU, pogotovu kada je rijeè o izbjegavanju budžetskog deficita. Ekonomske politike usaglašavaæe se na evropskom nivou. Procedure Sporazum EU nije predvidio moguænost povlaèenja zemalja èlanica iz EMU. Od èetiri ekonomska uslova neophodna za èlanstvo, nakon uvoðenja eura samo æe se pratiti jedan - javni deficit. Pakt stabilnosti i rasta, prateæi Sporazum, odredio je granicu budžetskog deficita od tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), koji se može prekoraèiti samo u posebnim sluèajevima. Ukoliko zemlja ne ostvari oèekivane promjene, Savjet æe je upozoriti da preduzme odgovarajuæe mjere. Dozvoljena su maksimalno èetiri mjeseca za smanjenje prekoraèenog deficita. Ukoliko Savjet zakljuèi da preduzete mjere nijesu efikasne, može sprovesti sankcije, koje bi podrazumijevale nekamatno držanje depozita, kao i neke ne-novèane oblike kazne. Depoziti bi bili konvertovani u novèane kazne, ako se prekoraèeni deficit ne koriguje u roku od dvije godine. Suma depozita i novèanih kazni sastoji se od fiksnog dijela koji èini 0,2 odsto BDP, i od varijabilnog dijela koji iznosi jednu desetinu prekoraèenja deficita iznad dozvoljenih tri odsto BDP. Posebni sluèajevi, pri kojima se izbjegava sankcionisanje , iako je deficit prekoraèio tri odsto BDP, mogu biti prirodne nepogode ili jaki ekonomski padovi. Sporazum EU dozvoljava slobodno kretanje kapitala izmedju zemalja èlanica, kao i izmedju njih i treæih zemalja. Za manje razvijene regione nijesu predvidjene nikakve olakšice i neæe postojati dominacija jedne zemlje u odnosu na drugu. Najveæi organ odluèivanja ECB je Vladin savjet, od èijih èlanova se zahtijeva da funkcioniušu nezavisno, po sistemu jedan èlan - jedan glas. (kraj)