Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Nalaženje strateškog partnera za bjelopoljski Vunarski kombinat Vunko, koji je pred likvidacijom, kljuèno je za rješavanje problema tog preduzeæa, ocijenjeno je na sjednici skupštinske Komisije za praæenje i kontrolu postupka privatizacije. Steèajni upravnik Vunka, Radojica Grba, saopštio je da su trenutno za preduzeæe zainteresovane dvije slovenaèke firme, koje bi u pogonima bjelopoljske fabrike organizovale proizvodnju pesticida i ðubriva, ali da konkretne ponude još nema. On je naveo da su za Vunko, u kojem je dva puta uvoðen steèaj, interesovanje pokazivale i kompanije iz Rusije, Turske i Srbije, ali da ništa od toga nije konkretizovano. Grba je dodao i da potencijalni zakupci, poput Bogdana Aleksiæa iz Beograda, nijesu željeli da preuzmu odreðene obaveze ili da daju garancije, zbog èega su eventualni dogovori propali. „Ozbiljan sam èovjek i stalo mi je da prodaja bude uspješna, odnosno da kupac uspješno posluje. Ne želim da nešto samo prodam i odem“, rekao je Grba na sjednici Komisije. On je objasnio da je ponuda Aleksiæa podrazumijevala zakup bez nadoknade na pet godina, pokretanje proizvodnje i zapošljavanje najprije 600 radnika, odnosno do dvije hiljade u predstojeæem periodu. Sporno je, meðutim, bilo to što Aleksiæ nije želio da preuzme odreðene obaveze, niti da bilo kakve garancije. „Potencijalni kupci i zakupci bi morali da prihvate neke obaveze da bi sve bilo po zakonu. Spreman sam da razgovaram sa zainteresovanim ponuðaèima“, kazao je Grba i dodao da ukupna potraživanja Vunka, u koji je 2008. godine uveden drugi steèaj, iznose 3,2 miliona EUR. Predsjednik Odbora za zaštitu prava radnika, Dragan Šæepanoviæ, smatra da je za propast Vunka odgovorna Vlada, koja je na taj naèin željela da uništi najjaèe preduzeæe u Bijelom Polju. On je saopštio da su predstavnici Vlade, prije uvoðenja prvog steèaja u bjelopoljsko preduzeæe 1992. godine, obeæavali da æe on biti programiran, dok æe radnici na Birou rada provesti najviše šest mjeseci, nakon èega æe dio biti zbrinut, a dio vraæen na posao. Šæepanoviæ je naveo da je Vunko prije prvog steèaja zapošljavao 2,4 hiljade radnika, a nakon toga oko 160. „Steèajna uprava je tada prodala vozni park Vunka èovjeku iz Novog Sada za 75 hiljada EUR, ali je on uplatio svega 11 hiljada, dok je ostatak platio virmanom. Imali smo osam prodavnica i tri predstavništva, sve je rasprodato, a veliki dio imovine je otuðen“, rekao je Šæepanoviæ. On je objasnio da je 2001. godine sprovedena masovna vauèerska privatizacija i da je Investiciono-razvojni fond nakon toga odluèio da oko 38 odsto dionica preduzeæa proda na berzi. Nakon kraæeg oporavka, u preduzeæe je 2008. godine ponovo uveden steèaj, nakon èega je došlo do bankrota, tako da se ono sada nalazi pred likvidacijom. Šæepanoviæ tvrdi da je uvoðenjem drugog steèaja u Vunku sprovedena najveæa pljaèka, s obzirom na to da je veliki dio imovine rasprodat u bescijenje. On je naveo primjer prodaje poslovnog prostora u Ljubljani za 180 hiljada, do èega je Vunko dobio samo pola, jer je ostatak potrošen za adaptaciju i troškove advokata. Šæepanoviæ je kazao i da je nakon uvoðenja drugog steèaja 1,05 hiljada radnika uspjelo da dobije otpremnine od po 1,93 hiljade EUR preko Saveza sindikata, dok je još 370 predalo zahtjev Fondu rada. Sporno je, prema njegovim rijeèima, to što je pravo na otpremnine osporeno porodicama zaposlenih koji su u meðuvremenu preminuli. „U Vunku je nakon uvoðenja drugog steèaja bilo 140 radnika, a sada ih ima sedam. Steèajni upravnik je uveo beneficije za službenike, èime je znaèajno oštetio Vunko. Beneficije nije imao niko u fabrici, ali ako neko treba da ih dobije to su onda radnici u proizvodnji, a ne foteljaši“, naveo je Šæepanoviæ. Poslanik Pozitivne Crne Gore, Mladen Bojaniæ, smatra da je kljuèna greška bila to što Vlada nije tražila strateškog partnera za Vunko, nego se odluèila na prodaju akcija na berzi. „Ne znam na koji naèin bi Komisija mogla konkretno da pomogne, osim davanjem preporuka i usvajanjem zakljuèaka, èije sprovoðenje nije obavezujuæe“, rekao je Bojaniæ. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zoran Jeliæ, naveo je da je planom privatizacije za 2004. godinu bilo predviðeno nalaženje strateškog partnera za kupovinu oko 38 odsto udjela u Vunku, ali da nije bilo zainteresovanih, zbog èega se prešlo na drugu varijantu - berzansku prodaju akcija. Imovina Vunka je, nakon uvoðenja steèaja 2008. godine, više puta bezuspješno nuðena na prodaju, a posljednji put po cijeni od oko 4,5 miliona EUR. „Zainteresovanih nema, možda je cijena visoka“, rekao je Jeliæ. On je dodao da su svi zahtjevi radnika za otpremnine, koji su predati Fondu rada, pozitivno ili negativno riješeni, ali da zakonom nije predviðena moguænost njihove isplate porodicama preminulih radnika. Poslanik Demokratskog fronta, Veljko Vasiljeviæ, smatra da je takvo zakonsko rješenje nehumano i da bi Vlada trebalo da podnese inicijativu za njegovu izmjenu. Predstavnik Ministarstva ekonomije, Goran Nikoliæ, kazao je da su sve inicijative za nalaženje adekvatnog modela za prodaju Vunka dobrodošle, ali da je veoma teško naæi strateškog partnera za preduzeæa u tekstilnoj industriji. Komisija je danas usvojila zakljuèke u vezi sa kontrolom postupka privatizacije ulcinjske Solane „Bajo Sekuliæ“, koji se, kako smatraju èlanovi tog tijela, pokazala neuspješnom, s obzirom na èinjenicu da je došlo do steèaja i bankrota. Komisija je predložila Vladi i Savjetu za privatizaciju i kapitalne investicije da sagleda moguænost vraæanja veæinskog paketa akcija ulcinjskog preduzeæa državi uz poravnanje. Investiciono-razvojnom fondu (IRF) je predloženo da pruži pomoæ prvorangiranom na tenderu za poslovno-tehnièku saradnju, odnosno Sindikatu preduzeæa, za pokretanje proizvodnje. Komisija je preporuèila Elektroprivredi da ukljuèi struju Solani, kako bi se mogla organizovati proizvodnja, dok bi ulcinjsko preduzeæe od prvih sredstava dobijenih prodajom izmirila dug za utrošenu elektriènu energiju. „Nadležni bi trebalo da sagledaju moguænost za povezivanje radnog staža i isplatu zaostalih potraživanja radnika. Pokrenuta je inicijativa i da Tužilaštvo ispita poslovanje preduzeæa otkako je upravljanje preuzeo Eurofond“, navodi se u zakljuècima koje su èlanovi Komisije jednoglasno usvojili. (kraj) nar/bvm