Podgorica, (MINA) – Rješenja u Predlogu zakona o odbrani jasno izražavaju ciljeve odbrambeno-bezbjedonosne politike Crne Gore koji se odnose na strateška opredjeljenja zemlje da postane dio kolektivnog sistema bezbjednosti i potpune integracije u NATO i Evropsku uniju. To je agenciji MINA kazao pomoænik ministra odbrane Rajko Noviæeviæ, koji smatra da se tim zakonom normativno ureðuje novi koncept odbrane, veæ promovisan Strategijom odbrane. „Stari koncept odbrane više nije bio primjenljiv, nije istrpio probu vremena, pa je postao prevaziðen, a rješenja koja je nudio neupotrebljiva“, kazao je Noviæeviæ. On je kazao da je pitanje bezbjednosti Crne Gore „svodljivo na davanje prednosti interesima saradnje nasuprot razlozima za sukob“. Noviæeviæ je rekao da je prioritet u odbrambenim pripremama jaèanje sistema integralne bezbjednosti, èiji je Vojska „tek jedan dio”. Noviæeviæ je komentarisao uvoðenje pojma „ratno stanje“ u Predlog zakona, koje je u Strategiji odbrane bilo definisano kao „specijalno stanje“. Osnova za takvo odreðenje, podsjeæa on, nalazi se i u nacrtu novog crnogorskog ustava. Navodeæi da je pojam „ratnog stanja“ mnogo precizniji i odreðeniji u odnosu na pojam „specijalnog stanja“, Noviæeviæ ukazuje da takva rješenja sadrže i zakoni o odbrani svih zemalja u okruženju. Pomoænik ministra odbrane smatra da je posebna poteškoæa u koncipiranju rješenja iz Predloga ovog zakona izražena u nepostojanju Ustavnog odreðenja i definisanja sfere odbrane. „Odbrana je bila izmještena funkcija prvo na savezni nivo, a potom na nivo državne zajednice Srbija i Crna Gora. U nepostojanju ustavnih odreðenja sistema odbrane smatrali smo da je neminovno koristiti odreðena rješenja iz Nacrta ustava“, kazao je on. Noviæeviæ je ocijenio „sasvim logiènim“ da Vlada donosi Strategiju odbrane Crne Gore, jer je to dokument koji proizilazi iz Strategije nacionalne bezbjednosti - „krovnog dokumenta“ u toj sferi, koja je donesena još 2006. godine. „Vlada Crne Gore, osim Strategije odbrane, donosi i sve druge Strategije koje po svom znaèaju ni po èemu nijesu razlièite u odnosu na ovu. Zato je to sasvim logièno“, kazao je Noviæeviæ. On je rekao i da je u Radnoj grupi za izradu Strategije odbrane bio predstavnik Odbora ze bezbjednost i odbranu Skupštine, kao i da æe se taj akt, ako bude takvo ustavno rješenje, razmatrati i usvajati u parlamentu odmah nakon donošenja novog ustava. Prema Noviæeviæevim rijeèima, redosljed donošenja dokumenata kojima se ureðuje sistem odbrane je u potpunosti ispoštovan. „Metodološki je korektno, a i jedino moguæe prvo projektovati sistem odbrane, odnosno njegov koncept, a nakon toga ga pravno normirati“, zakljuèio je on. (kraj) mnm/isf