Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Crnogorske firme, ukoliko žele da privuku kvalitetne investitore i ostanu konkurentne kada Crna Gora uðe u Evropsku uniju, moraju da investiraju i vrijeme i energiju u izgradnju kvalitetnog sistema korporativnog upravljanja, poruèili su iz Meðunarodne finansijske korporacije (IFC). Predstavnik IFC-a, Katarina Ðuliæ, kaže da se firme bave korporativnim upravljanjem uglavnom reaktivno , usklaðujuæi se sa zakonskim propisima ili kada ih neka kriza gurne u organizaciona restrukturiranja. »Potrebna je promjena u mentalnom stavu«, rekla je Ðuliæ agenciji Mina-business.« Nije dovoljno biti na pravom putu. Ako samo sjedite na pravom putu umjesto da trèite, pregaziæe vas vaša konkurencija«. Korporativno upravljanje je, kako je dodala, prilika da kompanije biznis uèine konkurentnijim. »Izgradnjom adekvatnih mehanizama korporativnog upravljanja, firma æe osigurati barem dvije stvari - podizanje sopstvene efikasnosti i privlaèenje jeftinijeg kapitala, a to je kljuèno da se obezbijedi da kompanija bude konkurentna«, navela je Ðuliæ koja je zadužena za implementaciju i sprovoðenje Programa korporativnog upravljanja u Crnoj Gori i Srbiji. IFC, èlanica Svjetske banke, Program sprovodi i u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Program je pokrenut u julu 2005. godine i finansira ga švajcarski Državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO). Ðuliæ kaže da je sigurna da firme u Crnoj Gori poèinju da prepoznaju mehanizme korporativnog upravljanja. »Mogu da potvrdim da veæ imamo interesovanje kompanija, koje nijesu akcionarska društva, da unaprijede korporativno upravljanje«, saopštila je Ðuliæ. Kodeks korporativnog upravljana u Crnoj Gori su usvojile èetiri kompanije - Željeznièki prevoz, Željeznièka infrastruktura, Montecargo i Zetatrans. Prema rijeèima Ðuliæ, firme su pokazale interesovanje i za druge inicijative u sferi korporativnog upravljanja. »Kada smo promovisali IFC priruènik za upravljanje porodiènim firmama sa našim partnerom CEED Consultingom, krem crnogorskog porodiènog biznisa je bio tu. Kada smo sa Montenegroberzom lansirali Skorkard /Scorecard/, odnosno upitnik koji kompanijama pomaže da uz podršku eksperata ocijene sopstveni kvalitet korporativnog upravljanja, znaèajan broj firmi je pokazao želju da se testira i obuèi u onim sferama koje su identifikovane kao slabe«, rekla je Ðuliæ. Ona smatra da se to što su samo èetiri firme do sada prihvatile Kodeks, može objasniti prije time da se o korporativnom upravljanju i inicijativama IFC-a ne zna dovoljno, nego da nema interesovanja. Korporativno upravljanje u Crnoj Gori je, kako je kazala, u zaèecima i stiglo je sa privatizacijom, razvojem akcionarskih društava i tržišta kapitala. »Meðutim, korporativno upravljanje kao ideja i institucije koje ga prate, nemaju svoju istoriju na ovim prostorima. To su novi koncepti i institucije i ne mogu se na brzinu presaditi i procvjetati u Crnoj Gori, one mogu da zažive i efikasno profunkcionišu tek ako ih sistemsko okruženje prihvati, prilagodi sebi i integriše«, objasnila je Ðuliæ. Tako na primjer, kako je dodala, crnogorska regulativa privrednih društava je modernizovana i uvodi osnovne standarde dobrog korporativnog upravljanja, približavajuæi kompanije evropskim i anglosaksonskim. »Naš dosadašnji rad sa kompanijama u Crnoj Gori pokazao je da se firme striktno drže zakonskih propisa i u tom smislu formalnopravno, odnosno na papiru, implementiraju minimalne standarde korporativnog upravljanja predviðene regulativom. Meðutim, formalno uvedene institucije rijetko po sadržini i funkciji odgovaraju zapadnim modelima«, kazala je Ðuliæ. »Na primjer, interni revizor postoji, ali njegove kvalifikacije i opis posla se znaèajno razlikuju od kvalifikacija i opisa posla internog revizora u sliènoj evropskoj firmi«. Ona smatra da je zbog toga neophodno ukljuèiti poslovni svijet u razvijanje kulture korporativnog upravljanja i uspostaviti institucionalizovan dijalog izmeðu zakonodavca, Komisije za hartije od vrijednosti i korporativnog sektora. Institucionalizovan dijalog u procesu uvoðenja novih pravila obezbijedio bi, prema rijeèima Ðuliæ, optimalna rješenja, najbolju lokalnu primjenu globalne dobre prakse i neophodni legitimitet èitavoj ideji koji bi garantovao da veliki broj privrednih društava prihvati ovaj koncept. Veæina kompanija u regionu, kako je kazala, ima sliène probleme, od kojih se izdvajaju kontrolno okruženje, odnosno funkciju interne revizije, odnos sa eksternim revizorom i sistem internih kontrola, i transparentnost poslovanja. »Takoðe, poseban izazov su tenzije na relaciji veæinski akcionar – manjinski akcionari koje optereæuju funkcionisanje odbora direktora i skupštine akcionara. Meðutim, ono po èemu se Crna Gora istièe u regionu, i u tome je slièna Bosni i Hercegovini, je otvorenost uprave mnogih kompanija za nove ideje i spremnost za uèenje«, saopštila je Ðuliæ. »Tu bih istakla vrlo kvalitetnu saradnju sa upravom i Odborom direktora Plantaža«. Prema njenim rijeèima, institucije sa kojima IFC saraðuje, Montenegroberza i Komisija za hartije od vrijednosti, prepoznale su važnost korporativnog upravljanja za dugoroènu održivost i konkurentnost firmi i pokazale su se kao vrlo važni i proaktivni partneri u pionirskom poduhvatu razvoja korporativnog upravljanja u regionu. Ðuliæ je objasnila da, najjednostavnije reèeno, korporativno upravljanje su strukture i procesi koji omoguæavaju voðenje i kontrolu privrednih društava. Korporativno upravljanje podrazumijeva, kako je dodala, organe koji èine strukturu privrednog društva, prava i nadležnosti tih organa, njihove meðusobne odnose, procese kroz koje se postavljaju ciljevi firme, utvrðuju sredstva za dostizanje tih ciljeva i praæenje uèinka. »Ono obuhvata sljedeæe dimenzije privrednog društva - odnos sa nosiocima interesa, prava akcionara i funkcionisanje skupštine akcionara, odbor direktora, izvršni menadžment i sekretara društva, kontrolno okruženje i transparentost poslovanja«, navela je Ðuliæ. Prema njenim rijeèima, korporativno upravljanje nije samo sebi svrha, ono treba da obezbijedi ostvarenje dva osnovna cilja svake firme - bolji uèinak i veæu efikasnost, kao i lakši pristup kapitalu. »Bolji nadzor, jasno definisana odgovornost i unaprijeðen proces odluèivanja doprinose veæoj operativnoj efikasnosti i stimulišu uèinak. S druge strane, transparentno poslovanje, dostupnost, efikasnost, blagovremenost i potpunost taènih informacija na svim nivoima, jaèa povjerenje investitora i utièe na njihovu spremnost da daju firmi kapital pod povoljnijim uslovima«, zakljuèila je Ðuliæ. (kraj) bvm