Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Za ostvarivanje potencijalne stope rasta od preko èetiri odsto godišnje u narednom srednjoroènom periodu neophodno je nastaviti sa makroekonomskom stabilizacijom privrede i intenzivirati strukturne reforme, pogotovo u oblastima socijalne zaštite, zdravstva i obrazovanja, ocijenio je ministar finansija, Milorad Katniæ. Prema njegovim rijeèima, sve aktivnosti koje su sprovoðene tokom prošle godine uèinile su ekonomski sistem stabilnijim i sigurnijim. „Istovremeno je stvorena osnova za održiv dugoroèan rast. Za ovu godinu oèekujemo da æe rast biti na nivou predviðenih 2,5 odsto, što æe omoguæiti dalju konsolidaciju javnih finansija“, naveo je Katniæ u uvodnom dijelu novog Biltena Ministarstva finansija. „Pokazali smo da smo spremni da donesemo teške i nepopularne odluke kada su u interesu dugoroène stabilnosti i napretka“. To je, kako je dodao, odgovorna politika prema sadašnjim i buduæim generacijama, koja ne znaèi ignorisanje i odlaganje problema veæ suoèavanje sa njima i njihovo pretvaranje u izazov i šansu. „Tako moramo i nastaviti“, kazao je Katniæ. On je saopšitio da se nastavkom regulatorne reforme i optimizacijom državne uprave ne štedi samo novac poreskih obveznika, veæ se poveæava transparentnost i kvalitet javnih usluga. Reforme zdravstvenog i obrazovnog sistema treba da donesu efikasniju zdravstvenu zaštitu i, ono što je osnova napretka, konkurentnije znanje kroz kvalitetnije obrazovanje. „Najbolji naèin da podstaknemo ekonomiju je bolja infrastruktura i bolje obrazovanje. Potrebno je dalje i brže unaprijeðivati poslovni ambijent i stvarati uslove za nove investicije“, smatra Katniæ. Pojedine pojave, kako je dodao, zabrinjavaju. „Olako se i grubo kritikuju investitori, bez obzira da li su domaæi ili strani, da li dolaze iz EU ili drugih najrazvijenijih zemalja i da li imaju reputaciju koja im otvara vrata za ulaganja u države sa najveæim investicionim rejtingom. Ne samo da moramo mijenjati propise kako bismo smanjili troškove, procedure i vrijeme za investicije veæ moramo uspostavljati klimu meðusobnog povjerenja i poštovanja sa investicionom zajednicom“, poruèio je Katniæ. Zato je, kako je dodao, neophodno graditi sistem vrijednosti gdje su investitori dobrodošli, gdje profit i bogatstvo, nastali na formalnom i regularnom biznisu, nijesu za osudu veæ za poštovanje. „Unaprijeðenje poslovnog ambijenta i investicione klime biæe zadatak Ministarstva finansija kojem æemo biti posebno posveæeni“, naveo je Katniæ. Istovremeno, državna administracija kao cjelina, a time i ona u Ministarstvu finansija, treba, kako kaže, da postane servis graðana i privrede, a procedure moraju biti transparentne i efikasne. „Od dominantnog pristupa koji glasi „ne može“, „nije u redu“, „doðite drugi put“ i „nije moja nadležnost“, moramo svi zajedno uèiniti sve što je moguæe kako bi došlo do toga da državna administracija preuzme odgovornost za predmete i odluke, da ih ne odlaže i da ih završi odmah ili u najkraæem roku“, poruèio je Katniæ. Prema njegovim rijeèima, Ministarstvo finansija se u ovoj godini susreæe i sa potpuno novim izazovima jer dobijanje statusa zemlje kandidata u decembru prošle godine predstavlja ohrabrenje, ali istovremeno i dodatni izazov za administraciju Crne Gore. „U Ministarstvu smo kao jedan od osnovnih prioriteta za ovu godinu definisali uspostavljanje institucionalnih i kadrovskih pretpostavki potrebnih za uspješno sprovoðenje pregovora o uèlanjivanju u EU. U tom kontekstu, posebna pažnja æe biti posveæena uspostavljanju struktura koje su potrebne za efikasno prenošenje pravnog reda EU u Crnu Goru u oblastima koje su u direktnoj nadležnosti Ministarstva finansija, kao i uspostavljanju decentralizovanog sistema upravljanja IPA fondovima“, najavio je Katniæ. To, kako je dodao, nijesu tehnièka veæ suštinska pitanja, koja æe pokazati da li Crna Gora ima znanja i umijeæa da prihvati evropske vrijednosti, pravila i procedure. „Trenutno je prosjeèan godišnji iznos IPA sredstava koja su dostupna Crnoj Gori na nivou oko 30 miliona EUR. U narednim godinama æe se taj iznos poveæavati, ali od naših sposobnosti i efikasnosti zavisiæe koliko æemo od toga stvarno iskoristiti“, rekao je Katniæ. „Od toga, dakle, zavise finansijski benefiti našeg pridruženja EU, što æe direktno uticati i na životni standard graðana Crne Gore“. On je podsjetio da je u okviru redovne saradnje sa EU, Crna Gora krajem januara predložila Evropskoj komisiji najnoviji Ekonomski i fiskalni program (EFP). „Ovogodišnji EFP je posljednji dokument ovog tipa. Sada, kada je Crna Gora postala zvanièno kandidat za ulazak u EU, u obavezi smo da pripremimo novi, zahtjevniji tip dokumenta, zvan Predpristupni ekonomski program“, saopštio je Katniæ. Pripreme su, kako je dodao, veæ zapoèete i u tom dijelu æe Ministarstvo odgovoriti dodatnim obavezama i zahtjevima Evropske komisije. „Ispunjavanje svih zadataka i prioriteta je jedini put kako komparativne mogu postati i konkurentske prednosti i biti iskorišæene za poveæanje blagostanja, za nas, za naše porodice i za našu državu“, zakljuèio je Katniæ. (kraj) bvm