Podgorica, (MINA) – Odbijanje da Crna Gora, kao samostalna èlanica, ne bude primljena u sistem Meðunarodne kriminalistièke policije, politièka je odluka, ocijenio je danas naèelnik odjeljenja za saradnju sa Interpolom i Europolom, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), Vladimir Èejoviæ. »Radi se o èisto politièkoj odluci koja je potpuno neshvatljiva i nema veze sa realnim stanjem«, kazao je Èejoviæ Radiju Slobodna Evropa. On istièe da Crna Gora nije stavljena u dnevni red Generalne skupštine Interpola, koja æe biti održana krajem septembra i poèetkom oktobra u Lionu. »To je, vjerovatno, gotova stvar. Mogu reæi samo da je to politika oduzimanja još jednog dijela suvereniteta, koju Evropska unija sprovodi prema Crnoj Gori«, ocijenio je Èejoviæ. Objašnavajuæi zašto ovu odluku smatra nelogiènom i neprihvatljivom, on podsjeæa da su MUP Crne Gore i Srbije, prema Ustavnoj povelji, dva potpuno odvojena organa, koji djeluju na svojim teritorijama. »Povelja ne poznaje nijedan organ zajednièke države, koji bi spojio policijske poslove. Druga veoma bitna stvar za odreðenje u ovom pravcu, jeste da su krivièno-pravni, odnosno, redovni sudovi u kriviènom zakonodavstvu, potpuno suvereni na prostorima država èlanica«, rekao je Èejoviæ. Prema njegovim mišljenju, to znaèi da je u Crnoj Gori zaokružen sistem sudova koji se bave kriviènom procedurom, u smislu krivièno-materijalnog i procesnog prava, a ista je situacija i u Srbiji. »To su dva veoma bitna segmenta, koja opredjeljuju èinjenicu da Crna Gora mora imati svoj Centralni nacionalni biro (CNB), kao i da crnogorska policija treba da ima direktnu komunikaciju sa centralom u Lionu«, objasnio je Èejoviæ. On podsjeæa da je Crna Gora još davno pokrenula zahtjev za dobijanje kancelarije Interpola i da su iz Liona postojala obeæanja da æe to biti završeno. »Postupak dobijanja CNB Interpola pokrenut je prije više od godine, za vrijeme mandata bivšeg ministra policije Andrije Joviæeviæa. Sadašnji ministar Milan Filipoviæ, nastavio je tu proceduru. Znam da je bio u posjeti Lionu i da su postojala obeæanja da æe, zbog takve specifiène situacije i odnosa izmeðu policija Crne Gore i Srbije, Podgorici biti omoguæeno dobijanje CNB«, tvrdi Èejoviæ. On smatra da ovakva odluka Interpola, itekako, otežava posao Crnoj Gori, stavljajuæi je u drugi plan i istovremeno je vraæajuæi u period koji je prethodio usvajanju Povelje. »Zbog toga sada imamo èudnu situaciju da se beogradski CNB Interpola nalazi u sastavu MUP-a Srbije, a funkcioniše za potrebe obje èlanice državne zajednice. Ponavlja se, dakle, situacija od prije nekoliko godina, kada su se informacije nalazile u Beogradu i do kojih je bilo veoma teško doæi, jer tamo nije bilo nikoga od izvršilaca iz Crne Gore. Znaèi da bi smo komunicirali sa svijetom, moramo ponovo preko Beograda i sve tako u krug«, kazao je Èejoviæ. (kraj) nem/isf