Beograd, (MINA) - Srbija ne može da izruèi Bosni i Hercegovini (BiH) Iliju Jurišiæa koji je u pritvoru zbog sumnje da je naredio napad na kolonu vojnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) u maju 1992. godine u Tuzli, kazao je ministar pravde Dušan Petroviæ. „Prema Zakoniku o kriviènom postupku Srbije, nema moguænosti za ustupanje Jurišiæevog predmeta, jer je za djelo za koje se tereti predviðena kazna viša od deset godina zatvora“, rekao je Petroviæ novinarima poslije razgovora sa ministrom pravde BiH, Barišom Èolakom. On je kazao da je postupak protiv Jurišiæa u toku i da oèekuje da æe procesne radnje u istrazi biti završene u kratkom roku, kako bi se vidjelo da li æe protiv Jurišiæa Tužilaštvo za ratne zloèine Srbije podiæi optužnicu. Èolak je rekao da „ne može biti najzadovoljniji“ zbog èinjenice da Srbija ne može da izruèi Jurišiæa BiH, ali da je zadovoljan zbog obeæanja ministra pravde da æe taj postupak biti okonèan što prije, prenosi RTS. Prema njegovim rijeèima, BiH je zahtjev za izruèenjem Jurišiæa temeljila na pravilima takozvanog rimskog puta i istrazi koja se o sluèaju „tuzlanske kolone“ sprovodi protiv 11 osoba meðu kojima je i Jurišiæ. „Djelo za koje se Jurišiæ tereti poèinjeno je na teritoriji BiH i tamo postoje brojni dokazi kako bi se rasvijetlilo, a zahtjev za izruèenje zasniva se i na meðunarodnoj konvenciji o preuzimanju kriviènih postupaka koja ima prednost u odnosu na domaæe zakonodavstvo“, dodao je Jurišiæ. Istragu protiv Jurišiæa Vijeæe i Tužilaštvo za ratne zloèine otvorili su krajem oktobra, a on je uhapšen u maju, zbog sumnje da je naredio napad iz zasjede na vojnike JNA koji su se nakon dogovora sa èelnicima Tuzle razoružani povlaèili iz tuzlanske kasarne. Jurišiæ je u vrijeme napada bio èlan Kriznog štaba Službe javne bezbjednosti u Tuzli, a uhapšen je u Beogradu kada je pokušao da otputuje u Keln. Vjeruje se da je u napadu na kolonu ubijeno više od 200 vojnika, a da je više od stotinu zarobljeno i muèeno. (kraj) del