Zagreb, (MINA-BUSINESS/HINA) - Zemlje istoène i jugoistoène Evrope moraju ponovo pokrenuti promjene u ekonomske politici, iako su se mnoge od njih umorile od reformi, saopšteno je u Zagrebu na završnom panelu u okviru Godišnje skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Na panelu, posveæenom oporavku nakon krize, ocijenjeno je da, iako je kriza na istoku i jugoistoku kontinenta nešto ozbiljnija nego u ostatku Evrope, ipak se nije dogodio finansijski slom koji su neki oèekivali. "Meðutim, razvoj se više ne može temeljiti na lako dostupnom stranom kapitalu", poruèio je direktor MMF-ovog odsjeka za Evropu, Marek Belka, inaèe bivši poljski premijer. Oporavak regije, kako je dodao, biæe usporen i nejednak, pri èemu se neke ekonomije oporavljaju bolje, a neke lošije od oèekivanog, a za stvaran izlazak iz krize mnoge æe zemlje morati sprovesti fiskalnu konsolidaciju. Potpredsjednik srpske Vlade, Božidar Ðeliæ, upozorio je na izazove koji tek oèekuju zemlje takozvane nove Evrope zbog negativnih demografskih trendova i odliva ionako nedovoljnog broja struènjaka u razvijene države. "Najveæi potencijal regije su ljudi, ali oni æe otiæi ako ne mogu ostvariti svoje ambicije u okruženju loše i zastarjele ekonomske strukture", kazao je Ðeliæ. U EBRD-ovim noviim regionalnim ekonomskim prognozama revidirana je naviše prosjeèna prognoza za regiju na 3,7 odsto u ovoj godini, sa 3,3 odsto koliko je banka prognozirala u januaru. Ova revizija odražava podizanje prognoza stopa rasta u nekim od najveæih ekonomija u regiji, ukljuèujuæi Rusiju, Tursku, Poljsku, Maðarsku i Ukrajinu. Meðutim, prognoze rasta u nekim drugim zemljama, kao što su Rumunija i Bugarska, revidirane su naniže. Veæina zemalja i dalje bilježi spor oporavak, a neke su zemlje suoèene s daljim padom BDP-a. "Recesija je dublja i oporavak æe biti sporiji nego u drugim tržištima u nastajanju", ocijenili su u EBRD-u. To je posebno izraženo u baltièkim i zemljama jugoistoène Evrope (SEE), gdje novi podaci daju malo dokaza o održivom oporavku, pa su izgledi za rast u tim zemljama revidirani naniže u odnosu na prognoze u januaru. "Duboka recesija od kraja 2008. i u prošloj godini i dalje æe imati negativne uèinke u obliku visoke stope nenaplativih kredita i visoke nezaposlenosti, što ogranièava rast kredita i oporavak domaæe potražnje. Krizom izazvani deficiti i ogranièeni pristup tržištu državnih obveznica zahtijevaæe fiskalnu konsolidaciju u mnogim zemljama, što æe takoðe pritiskati potražnju", navodi se u prognozama EBRD-a. Ohrabrujuæe je, kako se dodake, da se kriza u Grèkoj zasad nije znaèajnije proširila u regiji tranzicionih zemalja, ali to ostaje moguænost, posebno u jugoistoènim evropskim zemljama u kojima su grèke banke snažno zastupljene. Drugi rizik je slabiji rast EU-a kao rezultat fiskalne konsolidacije ili obnovljenih problema u evropskim bankarskim sektorima. Izvještaj istièe oèite razlike u brzini i razmjerima oporavka. Rusija i Slovaèka bilježe brži oporavak nego što se prvobitno oèekivalo. Iako se oèekuje da æe maðarska ekonomija zabilježiti tek skroman rast u ovoj godini, njeni su izgledi blago poveæani zahvaljujuæi obnovljenom prilivu kapitala. Brži rast takoðe se oèekuje u Turskoj i Jermeniji. Za srednju Evropu i baltièku regiju oèekuje se rast od 1,8 odsto u ovoj godini, u poreðenju sa 1,4 odsto prognoziranih u januaru i tri odsto u 2011. Meðutim, tu su razlike vrlo velike, pri èemu Poljska znaèajno podiže prosjek, dok duboke recesije u Letoniji i Litvaniji tek poèinju doticati dno. U veæini zemalja u regiji jugoistoène Evrope oporavak æe vjerovatno ostati spor, uz prosjeèan rast od samo 0,3 odsto u ovoj godini, u poreðenju sa januarskom prognozom rasta od 1,2 odsto, nakon èega bi naredne godine uslijedio rast od 2,9 odsto. Osim toga, kriza u Grèkoj ima potencijala za direktno prelivanje u nekoliko zemalja sa kojima je snažno povezana na podruèju trgovine, investicija i finansija. Stopa rasta biæe vjerovatno negativna ili jednaka nuli u dvije èlanice EU, Bugarskoj i Rumuniji. Za zemlje istoène Evrope i Kavkaza oèekuje se da æe snažnije rasti. Za Ukrajinu, koja je pogoðena najoštrijim padom ekonomije u toj regiji u prošloj godini, sada se predviða poboljšanje, pri èemu se rast prognozira u visini od èetiri odsto. U Rusiji, rasta sa kraa prošle godine vjerovatno æe se održati, što upuæuje na rast od oko 4,4 odsto u 2010. Godišnja skupština i Poslovni forum EBRD-a održani su u petak i danas u Zagrebu i okupili su oko 2,5 hiljade uèesnika iz više od 60 zemalja. Poslovni forum održan je pod nazivom Gradnja održivog rasta i bio je posveæen pronalaženju naèina za podršku regiji u periodu oporavka. U okviru Godišnje skupštine i Poslovnog foruma EBRD-a, uz prezentacije i panel diskusije predstavljane su analize nekih banaka, a dvadesetak zemalja predstavilo je svoje ekonomske potencijale i moguæe investicone projekte. (kraj) bvm