Podgorica, (MINA) – Politièka simulacija, socijalni raskol i ekstra ustavna moæ bivšeg premijera glavni su problemi crnogorskog društva, zbog kojih æe ustavna konstitucija završiti kao lažni sreæan kraj, ocijenio je danas profesor Pravnog fakulteta Milan Popoviæ. On je na skupu o ustavnom konsenzusu, koji je organizovala Alternativna akademska agenda (AAA), rekoa da ne želi da negira pozitivne rezultate multietnièkog sklada u Crnoj Gori, ali da prièa vlasti i meðunarodne zajednice o crnogorskom hepi endu /happy end/, "ispod površine skriva mnogo skromnije, manje i neizvjesnije rezultate". »Prvi nivo – sreænog završetka - partitokratija i simulacija, olièena je i u tekuæem ustavnom procesu u parlamentu, gdje je više simulacije nego iskrenog dijaloga, ali i šire u društvu«, rekao je Popoviæ. On je ocijenio da æe se, ukoliko bude neophodno, do dvotreæinske veæine za usvajanje novog ustava doæi pod pritiskom Evropske unije. Drugi sloj, navodi Popoviæ, dublji je i manje vidljiv, a to je socijalni raskol, "ne samo u Crnoj Gori, veæ globalno gledano". »Prema statistikama UNDP-a 12 odsto stanovništva živi u zoni apsolutnog, a 30 odsto na ivici zone siromaštva. Na drugoj strani je oligarhijski model društvene moæi, u kojoj 10 do 15 porodica, kumova, prijatelja gospodari sa, pretpostavljam 70-90 odsto nacionalnog bogastva«, rekao je on. Popoviæ je kazao da je za Crnu Goru takvo stanje najopasnije, jer je to »vremenska bomba koja kuca", a da je socijalni raskol važan jednako kao i etnièki, sa kojim je povezan. »Kad god je oligarhijska struktura bila pod pritiskom osiromašenih masa i nezadovoljnika, ona je uvijek posezala za neogranièenim resursima etnièko-vjerskih raskola, instrumentalizujuæi ih za svoje socijalne svrhe, na najbrutalniji naèin, èak i u obliku genocida ili drugih zloèina«, navodi on. Popoviæ je kazao "da nam je ta prièa poznata, iako vlast èini sve da zatvori tu starnicu, sa tvrdjama, kako ona nije imala nikakvu ulogu ili uticaj, što je najbestidnija laž«. Kada je rijeè o konsenzusu, smatra Popoviæ, treba uzeti u obzir i prirodu sistema u kojoj se dešava, a »kod nas je to jedan ultramonopolistièki, kvazifeudalni poredak koji blokira i destruira«. »U Crnoj Gori danas nije glavni problem u parlamentu, ili partijama, veæ u ekstra ustavnoj moæi bivšeg premijera«, rekao je Popoviæ, objašnjavajuæi da su moderni politièki sistemi depersonalizovani, a predmoderni personalizovani. On je ocijenio da "èak i najviši prestavnici meðunarodnog biznisa i politike, isto onako bestidno, kao što su sredinom 90-tih išli kod Miloševiæa na kanabe i dilovali sva rješenja za region, tako danas idu kod bivšeg crnogorskog premijera i završavaju glavne poslove". »Sa aspekta alternative, sada smo u nepovoljnijem položaju nego 1991. godine, jer je tada odnos izmeðu monoplista i antimonopolista bio 80:20, a danas je 90:10«, rekao je on. Popoviæ smatra da æe »ustavna konstitucija završiti kao lažni sreæan kraj, odlaganjem socijalnog raskola, kako veæ bude trebalo feudalcima«. Profesor Pravnog fakulteta Nebojša Vuèiniæ je opisujuæi odnos materijalnih i formalnih izvora prava u procesu konstituisanja ustava, kazao da je, u formalno-normativnom smislu, vrlo razoèaran tekstom ustava, koji je »korak unazad, èak u odnosu na Ustav iz 1992. godine«. »Papir sve podnosi, pa ako se ovo pitanje uredi samo formalno-normativno, biæe to još jedna fasada. U bazi društva, dominantni društveni procesi i snage koji imaju moæ, apsolutno su protiv rješenja koji najviši akt zasnovan na vladavini prava predpostavlja«, rekao je on. Vuèiniæ je objasnio da je vladajuæa struktura protiv jednakosti pred zakonom, poštovanja ljudskih prava, nezavisnog sudstva, kao i da nije za donošenje novog ustava »jer im ne odgovara - oni su za nekontrolisanu, arbitrarnu vlast«. »Takozvana neoliberalna ekonomija i koncept mikro države, koji nemaju veze sa pravim neoliberalnim konceptom, u našim uslovima služe za opravdanje nekontrolisane, neogranièene i nesmjenjive vlasti veoma uske grupe graðana Crne Gore«. U takvoj situaciji, predviða Vuèiniæ, ustav æe biti "mrtvo slovo na papiru". »Ljudska prava predviðaju da država poštuje, štiti i da stvara uslove za primjenu i ostvarenje ljudskih prava, ali naše društvo tome ne može da odgovori«. »Sloboda za 0,5 procenata graðana Crne Gore, znaèi neslobodu za ostalih 99,5 procenata ostalih. Takvi su materijalni izvori našeg ustava«, kazao je Vuèiniæ. Dekan Fakulteta politièkih nauka Srðan Darmanoviæ rekao je da novi ustav nastaje na temeljima društva koje je, oko definisanja identitetskog lika Crne Gore, odnosa »dobitnik-gubitnik« u procesu privatizacije, shvatanju prošlosti, još uvijek podijeljeno. »Najteža podjela je završena okonèanjem referenduma. Podjela na dobitnike i gubitnike tranzicije ostaje. Neosporno je da se stvara oligarhijsko-tajkunska dominantna elita«, kazao je Darmanoviæ, dodajuæi da je neizvjesno da li æe takvo stanje usloviti konstituisnje srednjeg sloja u Crnoj Gori. On se nada da, iako je "trenutno još nejasno imamo li ustavni konsenzus ili ne", preovladati tendencija smanjenog inteziteta podjela, a da æe partije u parlamentu, "uz meðusobne ustupke, ostvariti konsenzus«. »Neka pitanja ustav ne može da riješi, a to su stvarni odnosi moæi u društvu, socijalni jaz. Nije dovoljno da, na primjer, za nezavisno sudstvo, to samo piše u ustavu«, kazao je Darmanoviæ. Prestavnik Pokreta za promjene u Ustavnom odboru Maja Kostiæ-Mandiæ, rekla je da tekst ustava nema mnogo noviteta u odnosu na postojeæi, ocjenjujuæi da æe vjerovatno biti postignut konsenzus, dok æe neka pitanja biti riješena amandmanima. »Ne mislim da æe ustav spektakularno poboljšati stanje u Crnoj Gori, jer nema te norme koja bi mogla da normira našu stvarnost«, kazala je ona. Govoreæi o ustavnom konsenzusu, voditelj AAA programa Milan Podunavac rekao je da vjeruje u postizanje konsenzusa u Crnoj Gori, ali da se mora voditi raèuna o osnovnim principima konstitutivnosti. »Moderan ustav mora biti efikasan, po principu legitimnosti i konstitucionalne kulture, u liberalnoj varijanti«, rekao je Podunavac, dodajuæi da »ustavi nijesu ništa drugo do hladna voda koja hladi politièku moæ«. (kraj) mnm/del