Riga, Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Unaprijeðenje povezanosti zemalja Zapadnog Balkana meðusobno, kao i sa EU, kljuèni je faktor za poveæanje konkurentnosti regiona i podsticanje rasta i zapošljavanja, ocijenjeno je na ministarskom sastanku u Rigi. Na sastanku pod nazivom Povezanost Zapadnog Balkana, saopšteno je da su oèekivanja Evropske unije da se na bazi ustanovljene SEETO (South East Europe Transport Observatory) sveobuhvatne mreže postigne Sporazum o glavnoj regionalnoj mreži za Zapadni Balkan (Core network), èime æe biti definisan pristup za odreðivanje prioritetnih projekata, na Glavnoj mreži koja povezuje prijestonice zemalja zapadnog Balkana, glavne ekonomske centre i veæe luke. Ministarski sastanak, na kojem uèestvuje m inistar saobraæaja i pomorstva, Ivan Brajoviæ, održava dva mjeseca nakon sporazuma o definisanju proširenja takozvane Glavne mreže (Core network) u zemljama Zapadnog Balkana, odnosno dva mjeseca prije narednog susreta premijera zapadno-balkanskih zemalja (WB6) koji æe biti održan u avgustu u Beèu. Krovni dokument politike djelovanja EU prema zemljama Zapadnog Balkana je Memorandum o razumijevanju za razvoj osnovne regionalne transportne mreže u jugoistoènoj Evropi. „Ono što se nastoji postiæi u komunikaciji sa EU, i u okviru Berlinskog procesa je prilika da zemlje Zapadnog Balkana ostvare napredak uz nastojanje da harmonizuju okvirne politike i finansijske instrumente Evropske unije, kako bi usmjerili investicije na kljuène koridore. Važno je napomenuti da dogovoreni investicioni prioriteti moraju biti sadržani u jedinstvenoj listi prioriteta koju pripremaju nacionalni investicioni komiteti u svakoj zemlji“, navedeno je u saopštenju Ministarstva pomorstva i saobraæaja. Prema rijeèima Brajoviæa, projekti u okviru ruta 1, 2 i 4 (granica sa Hrvatskom – granica sa Albanijom odnosno primorska varijanta jadransko-jonskog autoputa, zatim pruga koja povezuje Podgoricu i Tiranu, Luka Bar – Podgorica – granica sa Srbijom), koji se odnose na putnu i željeznièku infrastrukturu apsolutni su prioritet u narednom periodu. „Aplikacije koje æe se pripremiti vezano za kljuène prioritetne infrastrukturne projekte, najprije æe se fokusirati na vremenski horizont do 2020. godine i ulagaæe se napori da doðemo do zrelih projekata koji æe biti spremni za izvoðenje i kofinansiranje. Vremenski horizont do 2030. godine predstavlja odrednicu do kada bi trebalo da bude izgraðena glavna saobraæajna mreža u regionu Zapadnog Balkana, koja æe ga pozicionirati u okviru Trans-evropske transportne mreže, a time nam zajedno sa EU omoguæiti bolje globalno pozicioniranje“, kazao je Brajoviæ. Evropski komesar za transport, Violeta Bulc, poruèila je da ako saobraæaj ne funkcioniše, ne funkcioniše ništa. Ona je saopštila da je u trans-evropsku transportnu mrežu ukljuèena saobraæajna mreža Zapadnog Balkana, a kroz berlinski proces proširena su tri koridora - mediteranski, Rajna – Dunav i orijent – Istok – Mediteran. Bulc je posebno ukazala na važnost meðugraniène saradnje, bezbjednost i održavanje postojeæe infrastrukture. Ona je pozvala zemlje Zapadnog Balkana da podrže i svojim aktivnostima doprinesu radu na buduæem sporazumu za saobraæajnu zajednicu Zapadnog Balkana. Taj Sporazum æe omoguæiti uspostavljanje integrisanog tržišta, poveæanje efikasnosti u svim vidovima saobraæaja uz olakšavanje i dinamiziranje investicija. (kraj) mit/bvm