Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Oèekivanje Vlade Crne Gore da æe ovogodišnja inflacija iznositi oko pet odsto realno je ako je prošlogodišnja, od preko 22, bila izazvana liberalizacijom cijena, ocijenili su danas crnogorski ekonomisti. Prema njihovim rijeèima, inflacija ili opšti rast cijena u nacionalnoj ekonomiji je veoma kompleksan pojam na koji utièe niz, naroèito psiholoških, faktora, zbog èega je veoma teško prognozirati i taèno procijeniti njenu stopu. Prognoze otežava, kako su rekli, i nedostatak preciznih ili pouzdanih informacija o privrednim i monetarnim kretanjima Crne Gore u proteklih nekoliko godina, kao i neizvjesnost o njenoj ekonomskoj buduænosti nakon potpisivanja Sporazuma o ureðenju odnosa Srbije i Crne Gore. Potpredsjednik Vlade Crne Gore Branimir Gvozdenoviæ saopštio je krajem sedmice da Vlada predviða da æe ove godine inflacija u Crnoj Gori biti pet odsto, što je oko 17 odsto manje nego prošle. Profesor Centra za meðunarodne studije Univerziteta Crne Gore Milenko Popoviæ ocijenio je da je planirana ovogodišnja stopa inflacije od pet odsto prihvatljiva, ukoliko je taèna tvrdnja Vlade da je prošlogodišnji rast nastao zbog slobodnog formiranja cijene dijela prehrambenih proizvoda koje je veæ završeno. »Efekat liberalizacije cijena je potrošen u toku prošle godine, a ove æemo koristiti i zajednièku evropsku monetu koja ima kredibilitet. Zbog toga je pretpostavka o inflaciji od pet odsto u ovom trenutku realna«, smatra Popoviæ. Sa njegovim mišljenjem složio se i predavaè na Ekonomskom fakultetu Slobodan Lakiæ. Prošlogodišnja inflacija u Crnoj Gori bila je znatno veæa od zvaniènih 22 odsto, smatra on, dodajuæi da ovaj složeni problem izaziva veliki broj politièkih i ekonomskih faktora. Popoviæ podsjeæa da je Finnacial times /Fajnenšl tajms/ prošle godine procijenio da graðani Crne Gore imaju oko milijardu tezaurisanog novca, odnosno onog koji drže u »slamaricama«, ali da država ne zna šta oni rade sa njim. On je kazao da je za realnu prognozu potrebno dovoljno informacija o monetarnim kretanjima i bilansima Crne Gore, kolièini tezaurisanog novca, kao i o ponašanju uvoza u odnosu na pad proizvodnje i tražnje. »Ukoliko se smanji proizvodnja u zemlji, onda su manji i dohoci, zbog èega je smanjena tražnja za proizvodima i njihove cijene, odnosno inflacija. Pošto stanovništvo raspolaže novcem mimo dohodaka, a ni uvoz nije elastièan, ukupna tražnja ne mora da se smanji zbog pada proizvodnje«, smatra Popoviæ. Lakiæ je rekao da se ne usuðuje da prognozira inflaciju, jer bi raspon njene stope mogao da bude veliki. Psihološke efekte izazvaæe u ovoj godini zamjena njemaèke marke za euro, kaže on, ali i oèekivanja graðana o ekonomskim i politièkim kretanjima. »Ona æe biti izazvana nepoznanicama o detaljima nedavnog dogovora Srbije i Crne Gore, naroèito u monetarnoj sferi i ekonomskom sistemu. Još nemamo informacije šta je dogovoreno, jedna ili dvije paralelne valute, jedna ili dvije centralne banke, kao ni koliko dugo æe dogovorena rješenja važiti«, smatra Lakiæ. Inflacija od pet procenata je visoka, prema mišljenju Popoviæa, mada je za za Crnu Goru taj iznos relativan, jer je navikla na mnogo veæe stope tokom prošle decenije. »Uzimajuæi u obzir navedene razloge, pet odsto zvuèi sasvim pristojno. Oèekujem da æe inflacija ove godine iznositi tri do èetiri odsto«, kazao je Popoviæ. (kraj) anf / kmh