Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorska Vlada dogovorila je sa Meðunarodnim monetarnim fondom (MMF) da, ukoliko naredne godine naplati više poreza na dohodak nego što je planirala, analizira je li ta razlika dovoljna za smanjenje stope oporezivanja zarada, saopštio je danas ministar finansija Igor Lukšiæ. On je rekao da Vlada naredne godine neæe nastaviti ovogodišnju praksu smanjivanja dažbina na zarade, jer zbog fiskalne održivosti i reformi sistema penzijskog i zdravstvenog osiguranja koje sprovodi u saradnji sa Svjetskom bankom, neæe moæi da utièe na iznos doprinosa. Vlada je ove godine u dva navrata smanjila obaveze poslodavaca za poreze i doprinose na zarade za po pet odsto. »Smanjivanjem javne potrošnje i suzbijanjem sive ekonomije tražiæemo prostor za veæe budžetske prihode, kako bi imali dovoljnu argumentaciju da insistiramo da se smanjuju poreske dažbine«, rekao je Lukšiæ na konferenciji za novinare predstavljajuæi Predlog Budžeta za narednu godinu. Prema njegovim rijeèima, u Crnoj Gori je porez na dohodak od oko 21 odsto nizak u odnosu na susjedne zemlje, ali su problem visoki doprinosi koji optereæuju poslodavce. Lukšiæ nije pristalica produženja Uredbe o poreskim olakšicama za novozaposlene, koja bi trebalo da prestane da važi 1. januara naredne godine. Cilj Uredbe je bila legalizacija postojeæih radnih mjesta i podsticaj otvaranju novih. Kako je podsjetio, ta olakšica »ugraðena« je u izmjene Zakona o porezu na dobit, kojima je propisano da poslodavci mogu smanjiti poresku osnovicu ako zaposle novog radnika. Osim toga, porez na dobit biæe smanjen sa 15 i 20 odsto na devet. Lukšiæ je ocijenio da su uvoðenje poreza na dodatu vrijednost, kao i Vladine Uredbe, rezultirale smanjenjem sive ekonomije i najavio da æe njihov efekat biti izmjeren i analiziran. Ukupan Budžet za narednu godinu je, prema Predlogu, planiran na 492 miliona EUR, dok je neto iznos raspoloživ za potrošnju 462 miliona. Budžetski deficit od 34 miliona EUR, ili 2,17 odsto planiranog bruto društvenog proizvoda biæe finansiran domaæim i stranim neto zaduženjem od 24,6 miliona EUR, šest miliona privatizacionih prihoda i 3,6 miliona donacija. Javna potrošnja, odnosno Budžet i Fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja, Zavod za zapošljavanje i opštine, dostiæi æe 727,2 miliona EUR ili skoro 46 odsto BDP-a, što je u apsolutnom iznosu više nego ove godine, ali procentualno manje za dva procentna poena. Država planira da naplati najviše poreza na dodatu vrijednost, 177 miliona EUR, a zatim na zarade zaposlenih 71,9 miliona, 53 miliona akciza na uvezenu robu, 42 carina i 17 od oporezivanja dobiti preduzeæa. Pozajmice i krediti su planirani na 53 miliona EUR, a bespovratna pomoæ na 3,7 miliona. U izdacima, skoro treæina ili 158 miliona EUR odnosi se na bruto zarade zaposlenih, a sa 144 miliona slijede besteretna davanja i socijalne beneficije. Na treæem mjestu se nalaze rashodi za materijal koji su planirani na 58,3 miliona EUR, dok je na èetvrtom otplata dugova, koja je porasla sa 8,4 na 41,7 miliona. Meðu ministarstvima, veliko smanjenje u odnosu na ovu godinu planirano je za resor poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, koji uz turizam Vlada smatra prioritetnim. Agrobudžet je za ovu godinu bio planiran na 9,2 miliona EUR, ali je rebalansom smanjen na 7,7 miliona. Naredne godine, Agrobudžet æe iznositi 3,25 miliona EUR, a iz njega su izdvojene i posebno prikazane staraèke naknade, na koje se godišnje potroši oko dva miliona EUR. Na taj naèin, uèešæe poljoprivrednog u ukupnom Budžetu je palo na 0,7 odsto. Drastièno smanjenje naredne godine èeka i Ministarstvo pomorstva i saobraæaja, kojem je namijenjeno 16 miliona EUR ili deset manje nego ove. Lukšiæ je govoreæi o aktivnostima Ministarstva, saopštio da je od 1. jula isplaæeno 4,1 milion EUR stare devizne štednje graðanima, ili èetiri miliona manje od planiranog iznosa. U akciji Ministarstva i Poreske uprave graðanima je vraæeno 834,2 hiljade EUR poreza na dodatu vrijednost plaæenog u maloprodaji od sredine jula do kraja oktobra ove godine. Poreskoj upravi je u akciji dostavljeno 19,5 hiljada zahtjeva za povraæaj. Graðanima je na raèune banaka uplaæeno 483 hiljade EUR, sa 339 hiljada je plaæen dug za struju, dok je 11 hiljada iskorišteno za izmirenje poreza. Lukšiæ je saopštio da je zahvaljujuæi primjeni Uredbe o naplati dospjelih a neplaæenih poreza i doprinosa i drugih javnih prihoda, sa dužnicima potpisano oko 2,5 hiljada Ugovora o plaæanju 36,6 miliona EUR. Na osnovu Uredbe koja je omoguæavala diskont i do 90 odsto, poreski dug od oko 72 miliona EUR prijavilo je oko tri hiljade dužnika. Lukšiæ je ocijenio da su finansijski efekti Uredbe opravdali njeno usvajanje. Kako je saopštio, dosadašnji efekti Uredbe dostigli su 7,65 miliona EUR, a ostvareni su uplatom Budžetu, prebijanjem sa dugovima budžetskih korisnika, kao i ustupanjem nepokretnosti i potraživanja. (kraj) dmc/anf