Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Domaæa tekstilna industirija platila je ceh tranzicije i promjene ekonomskog i politièkog sistema, dok je nekada najveæe preduzeæe iz tog sektora, podgorièki Titeks, svedeno na nivo skladišta, ocijenio je predsjednik Sinikata tekstila, kože, obuæe i hemijske industrije, Vidak Ðuranoviæ. On smatra da je za poboljšanje situacije u tekstilnom sektoru neophodna »promjena svijesti«, odnosno da bi svi trebalo da shvate da nema patriotizma bez ekonomskog. »Država nema perspektivu bez sopstvene proizvodnje, a to znaèi i tekstilne. Ne možemo živjeti samo od trgovine i turizma. Trebaju nam i druge grane«, rekao je Ðuranoviæ agenciji Mina-business. On tvrdi i da privreda nema perspektive bez razvoja tekstilne industrije, koja bi zapošljavala veliki broj radnika i èuvala socijalni mir u zemlji. »Nadam se da æe to svi shvatiti«, poruèio je Ðuranoviæ. On je podsjetio da je u tekstilnoj industriji u Crnoj Gori nekada radilo izmeðu 17 i 18 hiljada zaposlenih, a da ta grana trenutno zapošljava svega oko hiljadu radnika. U Crnoj Gori se, prema njegovim rijeèima, otvaraju kapaciteti koji se bave doradom, odnosno konfekcijom, ali ne postoji ni jedna fabrika koja proizvodi tekstil. »Upozoravali smo da bi se zapostavljanje te grane industrije moglo da nam se vrati kao bumerang«, kazao je Ðuranoviæ. On je naveo da je nekada najveæa crnogorska fabrika tekstila Titeks, sumnjivom privatizacijom pretvoren u skladište, jer su njegovi objekti izdati. »U Titeksu danas nema ni jednog radnika koji radi u proizvodnji. Tamo je izvršen pritisak na zaposlene, koji su uz otpremnine napustili preduzeæe, iako im je obeæavan nastavak proizvodnje i biznis plan«, saopštio je Ðuranoviæ. On tvrdi da je privatizacija Titeksa, èijih je 38 odsto akcija krajem 2004. godine na berzi kupio slovenaèki Novus za oko 538,4 hiljada EUR, sumnjiva, kao i da postoje indicije da je imala elemente organizovanog kriminala. Ðuranoviæ je naveo i da je veæinski vlasnik Titeksa tada kupio samo objekte preduzeæa, dok je zemljište ostalo u posjedu države, ali da je danas i ono privatizovano. Situaciju u Titeksu obilježili su brojni protesti zaposlenih, koji su krajem marta 2006. godine okonèani Sporazumom o rješavanju spora u toj kompaniji. Sporazumom izmeðu predstavnika poslovodstva i dijela zaposlenih, koji su štrajkovali od decembra 2004. godine, predviðena je isplata po sedam hiljada EUR otpremnine za 154 radnika, koji su proglašeni tehnološkim viškom. Sporazumom je bilo obuhvaæeno i 14 invalida rada, sa po osam hiljada EUR otpremnine, kao i radnici koji su ranije prihvatili poziv poslovodstva Titeksa da dobrovoljno prekinu radni odnos uz isplatu 3,3 hiljade EUR. Potpisivanjem Sporazuma prekinut je štrajk dijela zaposlenih koji je poèeo zbog nepotpisivanja kolektivnog ugovora i socijalnog programa. Prema podacima Centralne depozitarne agencije (CDA), Novus danas posjeduje 39,65 odsto akcija Titeksa, fond zajednièkog ulaganja Trend 26 odsto, Podgorièka banka Sosiete ženeral /Sosiete Generale/ 5,8 odsto, a meðu veæim akcionarima je i Pinus Invest sa 4,99 odsto akcija i Nenad Protiè sa udjelom od 3,05 odsto. Ðuranoviæ je naveo da je u teškoj situaciji i bjelopoljski Vunko, u koji je uveden steèaj i èiji radnici ne primaju redovno zarade, dok jedini svijetli primjer predstavlja beranska fabrika košulja, La Vista. »To preduzeæe ima 100 radnika i oni redovno primaju zarade«, rekao je Ðuranoviæ. Steèaj je u Vunku, jednom od najveæih tekstilnih kombinata u bivšoj SFRJ, prvi put uveden 1992. godine i trajao je do 1996. godine. U fabrici je u trenutku uvoðenja prvog steèaja radilo više od 2,5 hiljade radnika, a njegova imovina je procjenjivana na 2,5 miliona njemaèkih maraka. U Vunku je steèaj drugi put uveden krajem januara 2008. godine, zbog duga od oko 3,8 miliona EUR Ministarstvu finansija, na ime garancije koju je Vlada dala Svjetskoj banci. ta kompanija je 1982. i 1983. godine proizvodio mjeseèno skoro 200 hiljada metara vunene tkanine, a 50 odsto proizvodnje se izvozilo. (kraj) nar/jlb