Podgorica, (MINA) - Prosjeèna plata novinara u Crnoj Gori je oko 470 EUR, a svakom petom u prethodnih godinu plata je smanjena, pokazala je analiza Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). U analizi Socijalni položaj novinarske profesije u Crnoj Gori,koju je danas predstavio CEDEM, navodi se da u 57 crnogorskih medija radi ukupno 809 novinara. U istraživanju koje je sprovedeno od septembra do novembra uèestvovalo je 35,7 odsto novinara koji rade na televiziji, 29,3 odsto onih koji rade u dnevnoj štampi, 5,3 odsto novinara u internet medijima, 2,7 odsto onih koji rade u nedeljnoj štampi, i dva odsto zaposlenih u informativnim agencijama. Analitièar CEDEM-a Miloš Bešiæ kazao je da je prosjeèna zarada novinara u Crnoj Gori 470 EUR, što je manje od državnog prosjeka koji iznosi 478. On je pojasnio da u tom pogledu ne postoje znaèajna odstupanja u odnosu na kategoriju medija, jer je u državnim medijima prosjeèna zarada novinara 442 EUR, u privatnim 450, štampanim medijima 489 i elektronskim medijima 456. Bešiæ je naveo da od svih novinara, njih 78 odsto prima fiksnu zaradu. Na osnovu rezultata istraživanja, preko èetvrtine novinara je kazalo da njihove kolege nemaju istu platu kao i oni, a pritom rade iste poslove. Skoro 55 odsto ispitanih novinara je kazalo da platu prima redovno, uz gotovo 29 odsto onih koji su izjavili da je to uglavnom redovno. „Dakle, nešto preko 15 odsto novinara u Crnoj Gori ima ozbiljnih problema sa redovnim primanjima. Redovnost isplate je nešto bolja u elektronskim u odnosu na štampane, i u privatnim u odnosu na državne medije“, naveo je Bešiæ, prenosi CDM. On je ukazao da su u medijima u Crnoj Gori novinari u veæoj mjeri ženskog pola, 61,3 odsto, nego muškog 38,7 odsto. „Novinari u Crnoj Gori su solidno obrazovani u prosjeku. Taènije, 78 odsto uzorkovanih novinara je završilo fakultet. U odnosu na tip vlasništva, obrazovna struktura u državnim/javnim medijima je nešto povoljnija u odnosu na privatne medije“, rekao je Bešiæ. Od ukupnog broja anketiranih preko tri èetvrtine imaju stalni radni odnos, preko 13 odsto su zaposlni na odreðeno, dok je ostatak (nešto preko 11 odsto) zaposlen honorarno ili ima nedefinisan status. „Kada se uporede mediji po tipu vlasništva, utvrdili smo da je znaèajno veæi broj onih sa stalnim radnim odnosom u državnim/javnim medijima (85,7 odsto prema 66,3). Takoðe, veæi je broj novinara sa stalnim radnim odnosom u elektronskim u odnosu na štampane. U medijima u kojima rade, novinari su zaposleni u prosjeku nešto preko osam godina”, dodao je Bešiæ. Analiza je pokazala da u preko 70 odsto sluèajeva ne postoji finansijsko dugovanje prema novinarima. „Najèešæe dugovanje prema novinarima iznosi od dva do èetiri mjeseca. Dugovanja prema novinarima su znaèajno izraženija u državnim medijima nego u privatnim, dok je izmeðu elektronskih i štampanih redovnost isplate ujednaèena“, istakao je Bešiæ. Analiza CEDEM-a pokazala je da je svakom petom novinaru u Crnoj Gori plata smanjena u prethodnih godinu dana. Kako se navodi, smanjivanje plate je znaèajno izraženije u štampanim u odnosu na elektronske medije (35,5 odsto u odnosu na 14,1 odsto), i u privatnim u odnosu na državne (30 odsto u odnosu 10 odsto). Bešiæ je kazao da je od svih novinara koji su obuhvaæeni uzorkom, 70 odsto osigurano na punu platu. “To znaèi da 30-tak procenata ili nije osiguran, ili je osiguran na niži iznos od plate koju prima”. Kako je naglasio Bešiæ, u ovom pogledu u povoljnijem su položaju novinari koji rade u elektronskim medijima u poreðenju sa štampanim, kao i oni koji rade u državnim u odnosu na one koji su zaposleni u privatnim. Nešto preko 45 odsto novinara ima osmoèasnovno radno vrijeme. „Meðutim, oko 30 odsto radi više od osam sati dnevno. U pogledu radnog vremena ne postoje znaèajne razlike izmeðu elektronskih i štampanih, kao i u odnosu izmeðu privatnih i državnih medija“, naveo je Bešiæ. Prema njegovim rijeèima, u štampanim medijima se u znaèajno veæoj mjeri radi prekovremeno u odnosu na elektronske, a isto važi i za privatne medije u odnosu na državne. “Gotovo svaki drugi novinar ne dobija naknadu za prekovemeni rad, a samo 18 odsto dobija u potpunosti naknadu za ovaj tip rada. Prekovremeni rad se znaèajno manje naplaæuje u privatnim medijima u odnosu na državne, a razlika postoji i kada je reè o tipu medija, naime, u elektronskim medijima se u manjoj meri naplaæuje prekovremeni rad u odnosu na štampane medije“, pojasnio je Bešiæ. On je dodao da preko 68 odsto novinara ima sedmièno dva slobodna dana. „Meðutim, preko 22 odsto ima samo jedan dan sedmièno slobodno, uz 3,3 odsto koji nemaju niti jedan slobodan dan. U ovom pogledu situacija je povoljnija u državnim u odnosu na privatne, kao i u štampanim u odnosu na elektronske medije", kazao je Bešiæ. On je ukazao da svaki deseti novinar nema redovan godišnji odmor. "Ovaj procenat je viši u privatnim u odnosu na državne, kao i u elektronskim u odnosu na štampane medije“. Analiza CEDEM-a je pokazala da uglavnom svi novinari koriste godišnji odmor i da je trajanje odmora oko tri sedmice i da u tom pogledu nema razlika kada se uporede mediji po svim katgorijama. Kada je rijeè o državnim praznicima, tek svaki peti novinar je uvijek slobodan, uz njih 26,7 odsto koji su uglavnom slobodni tokom praznika. „Meðutim, sa druge strane, 30 odsto novinara redovno i uvek radi tokom praznika, a dodatno svaki èetvrti uglavnom radi tokom praznika. U ovom pogledu, znaèajno su manje slobodni tokom praznika oni koji rade u elektronskim i privatnim medijima u odnosu na one koji su zaposleni u štampanim i državnim medijima“, objasnio je Bešiæ. Prema njegovim rijeèima, dodatni rad tokom praznika se u velikoj mjeri ne plaæa, taènije, manje od jedne treæine novinara se redovno i u potpunosti isplaæuje za ovu vrstu rada. „U ovom pogledu, rad tokom praznika se u veæoj mjeri plaæa u elektronskim nego u štampanim, te u državnim u odnosu na privatne medije“, istakao je on. Ubjedljiva veæina novinara je èula za Komisiju koja prati istragu napada na novinare i ubjedljiva veæina njih podržava rad tog tijela. Sa druge strane, kada je o Komisiji rijeè, postoji odreðena sumnja u procjeni dometa njenog rada jer više od 22 odsto novinara smatra da æe se radom Komisije ostvariti ’veoma mali’ rezultati uz 14,7 odsto onih koji smatraju da neæe biti ’nikakvih’ rezultata. „Gotovo 60 odsto novinara smatra da javni servisi (državni mediji) imaju bolje uslove poslovanja. Sa druge strane jedna èetvrtina novinara smatra da privatni mediji imaju bolje uslove poslovanja. Stav da javni servisi imaju bolje uslove poslovanja, iako dominantan, nije jednako distribuiran u odnosu na tip i vlasništvo medija“, naveo je Bešiæ. Prema njegovim rijeèima, samo 17,3 odsto novinara je izjavilo da su èlanovi novinarskih udruženja, a tek svaki treæi novinar èlan je sindikata. (kraj) mib