Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Za plaæanje raèuna za utrošenu elektriènu energiju do sada je iskorišæeno obveznica penzionera u vrijednosti oko 2,2 miliona EUR i pored problema u njihovoj realizaciji, saopštio je veèeras ministar finansija, Igor Lukšiæ. On je podsjetio da prilikom plaæanja struje obveznicama penzioneri imaju problem da ih ne mogu iskoristiti ako se brojilo vodi na nekog drugog iz njihove porodice. »Insistirao sam da se taj problem riješi tako što bi penzioneri Elektroprivredi (EPCG) dostavljali potvrdu da su u kuænoj zajednici sa onima na koje se vodi brojilo, meðutim, nijesam u moguænosti da narednim EPCG da tako nešto uradi«, rekao je Lukšiæ u emisiji Živa istina, Televizije In. On je objasnio da penzioneri obveznicama mogu da plate samo državne dažbine, ne i opštinske, jer se, prema Zakonu o lokalnoj upravi, Vlada ne može uplitati u realizaciju budžeta opština. Lukšiæ je najavio da æe, ukoliko bude takvih zahtjeva, dati instrukciju da se penzionerima omoguæi da obveznicama plaæaju i porez koji sa plaæa prilikom osiguranja vozila. Isplata obveznica predviðena je Zakonom o obešteæenju korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je usvojen ove godine. Usvajanjem Zakona dug prema penzionerima pretvoren je u javni. Prema Zakonu, penzionerima bi ostalih pet rata obveznica trebalo da bude isplaæeno do 20. aprila 2011. godine. Lukšiæ je saopštio da je Predlogom budžeta za narednu godinu za plate predviðeno oko 400 miliona EUR. »Budžetom smo predvidjeli smanjenje poreza na dohodak i doprinosa koje æe biti naredne godine znaèajnije nego ove. To smanjivanje se preliva na neto zarade i po tom osnovu one æe porasti oko pet odsto«, najavio je Lukšiæ. Tih pet odsto u javnom sektoru je, kako je dodao, skoro jedan odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), a, prema kolektivnim ugovorima, predviðeno je i tri odsto poveæanja zarada u zdravstvu, prosvjeti i kluture, kao i eventualno usklaðivanje za sve ukoliko inflacija bude veæa od tri odsto. »To je skoro deset odsto poveæanja što znaèi da æemo u javnom sektoru doæi blizu prosjeène zarade od 520 EUR koju je projektovao premijer, Milo Ðukanoviæ«, rekao je Lukšiæ. On je saopštio da se prilikom planiranja budžeta za narednu godinu vodilo raèuna o efektima globalne finansijske krize. Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu, kako je objasnio, predviðena su tri scenarija rasta BDP-a – pesimistièni, realni i optimistièni. Prema pesimistiènom scenariju, rast BDP-a u narednoj godini iznsoieæe dva odsto, realnom pet odsto, a optimistiènom sedam odsto. »Na osnovu toga æe biti razraðeni ostali scenariji kada je u pitanju realizacija budžeta«, kazao je Lukšiæ. U sluèaju najgoreg scenarija, smanjiæe se rast tri najznaèajnija segmenta crnogorske ekonomije – industrijske proizvodnje, turizma i graðevinarstva. Industrijska proizvodnja je, prema rijeèima Lukšiæa, segment najizloženiji krizi, turizam je potencijalno pred udarom, a u sektoru graðevinarstva država može najbrže reagovati. Na pitanje da li bi se uticaj finansijske krize na industrijsku proizvodnju ublažio kada bi Kombinatu aluminijuma (KAP) bile odobrene nove subvencije za struju, Lukšiæ je odgovorio da Vlada teško može smanjiti cijenu elektriène energije toliko da bi to bilo isplativo podgorièkoj fabrici. U turizmu, kako je dodao, treba vidjeti da li se može stvoriti prostor da se smanje cijene kako bi crnogorska turistièka privreda bila konkurentnija. »Od 1. januara biæe dodatno snižene cijene goriva znog smanjenja akciza, a razmatramo moguænost da napravimo aranžman sa Elektroprivredom da se obore cijene struje za privrednike«, rekao je Lukšiæ. On je dodao da bi i opštine mogle dosta uèiniti kada bi smanjile biznis barijere na lokalnim nivoima. Da bi zaštitila sektor graðevinarstva Vlada je, prema rijeèima Lukšiæa, poveæala kapitalni budžet kako bi balansirala negativne efekte drugih sektora. Predlog budžeta za narednu godinu iznosi 1,61 milijardu EUR, do èega je tekuæi 673 miliona, a kapitalni 230 miliona EUR. Budžet državnih fondova planiran je na 590 miliona EUR, dok je za finansiranje transakcija predloženo da bude potrošeno 121 milion EUR. (kraj) bvm