Podgorica 27. jul (Montena-business) - EURO je kao valuta u Evropi zvanièno poèeo da funkcioniše 1.januara 1999. godine. Od tada je jedinstvena valuta 11 zemalja èlanica Evropske monetarne unije (EMU), i to Belgije, Njemaèke, Španije, Francuske, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Austrije, Portugalije, Finske. Uslova prelaska je 1. januara ove godine ispunila i Grèka i prikljuèila ovim zemljama i uvela EURO. Tri zemlje èlanice EU nijesu prihvatile euro. Danska, je na poslednjem referendumu septembra 2000. god odbacila euro, a nijesu htjele da ga uvedu ni Švedska i Velika Britanija. Naziv EURO za novu evropsku valutu je prihvaæen decembra 1995. god. na sastanku Evropskog Savjeta, u Madridu. Zvanièna skraæenica za euro je EUR. Registrovana je od strane International Standards Organisation (ISO). Zvanièni simbol EUR-a je slovo E (€) sa dvije jasne, horizontalno paralelne linije koje ga sijeku. Znak je inspirisan grèkim slovom epsilon. Paralelne linije simbolizuju stabilnost eura. Euro novèanice i kovani novac Euro novèanice æe imati vrijednost od 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 eura. Dizajnirao ih je Robert Kalina iz Austrian Central Bank. Dizajni novèanica su povezani sa bogatom evropskom arhitekturom i obuhvataju sedam perioda u evropskoj kulturnoj istoriji. Novèanica od 5 EUR sadrži detalje iz klasiènog perioda, 10 EUR iz romanskog, gotièki detalji su na banknoti od 20 EUR, renesansni na 50 EUR. Stilovi iz Baroka i rokokoa figuriraju na novèanici od 100 EUR, period arhitekture u metalu i staklu na 200 EUR i, simbolièno, moderna arhitektura XX vijeka na 500 EUR. Na prednjoj strani svake novèanice dominiraju prozori i kapije kao simboli otvorenosti i saradnje u Evropskoj Uniji (EU). Na drugoj strani svake banknote oslikan je most koji simbolizuje komuniciranje ljudi Evrope kao i Evropljana i ostatka svijeta. Novèanice su razlièite velièine i boje nijanse zelene, žute, plave, ljubièaste, narandžanste, braon i sive. Euro novèanica æe sadržati naziv valute napisan latinicom (EURO) i grèkim alfabetom (EYR), s obzirom da su oba pisma u upotrebi u EU. Euro kovanice æe imati vrijednost od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 euro-centi (stoti dio eura), 1 euro i 2 eura. Odluku o dizajnu euro kovanica donijeta je na sastanku Evropskog Savjeta u Amsterdamu, juna 1997. god. Jedna strana euro kovanica æe nositi nacionalne simbole zemalja èlanica, koje su same odabrale. Druga tzv. evropska strana je ista za sve kovanice i nju je dizajnirao Luc Luycx. Sadrži mapu EU oko koje su rasporedjene zvijezde evropske zastave. Dizajn je testiran putem ankete koju je sprovela Evropska Komisija. Anketirana je šira javnost, pa èak i Evropsko udruženje slijepih. Novèanice su razlièitih dimenzija, što olakšava slijepim i licima sa ošteæenim vidom lako razlikovanje. Neki elementi dizajna novèanica su reljefno štampani, korišæene su dupoke gravure i specijalna tehnika štampanja (intaglio). Apoeni novèanica su reljefno štampani i lako se razlikuju pri dodiru. (kraj)