Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Crnogorski premijer Milo Ðukanoviæ pozvao je danas poslanike da, ako su toliko zabrinuti za socijalno stanje graðana, razmisle o smanjenju plata, reprezentacija i ostalih parlamentarnih rashoda. »Ako smo zabrinuti za socijalno stanje u crnogorskom društvu, uvažavajuæi to da je jedan boj graðana još u egzistencijalnim problemima, dajte da vidimo šta možemo da uradimo kao poslanici, da dio sredstava iz parlamenta vratimo graðanima«, rekao je Ðukanoviæ u Skupštini, odgovarajuæi na poslanièka pitanja. On je kazao da je Vlada predložila šta može da uradi, ali ne zna da li su to uèinili poslanici. »Ne znam da li ste razmislili oko plata, oko onog penzionog osnova da poslije dva mandata možete da idete u penziju, da se sažme i racionalizuje reprezentacija, putovanja u inostranstvo i sve ostalo što su rashodi u parlamentu. Razmislite o tome, kada veæ zabrinuto razmišljate o socijalnoj ugroženosti znaèajnog dijela stanovništva Crne Gore«, poruèio je Ðukanoviæ. Predsjednik parlamenta, Ranko Krivokapiæ, odgovorio je da su u Skupštini oko ušteda sve preduzeli i razmislili. »Možemo napraviti komparativnu analizu«, kazao je Krivokapiæ i dodao da je sad prilika da pozove ministre da »èešæe koriste komociju parlamenta kad brane zakone«. Ðukanoviæ je odgovarajuæi na pitanje da li je Vlada razmišljala da reprogramira kreditne obaveze graðana, rekao da se svaki kredit zasniva na ugovornom odnosno obligacionom odnosu, koji se zakljuèuje uz saglasnost ugovornih strana. »U tom smislu moguænost reprograma kreditnih obaveza graðana i preduzeæa u iskljuèivoj je nadležnosti potpisnica ugovora. Vlada to nije«, saopštio je Ðukanoviæ. »Vlada nema zakonski, niti drugi osnov, da utièe na poslovnu politiku banaka, odnosno na revidiranje kreditnih ugovora u kojima nije strana potpisnica«. Vlada je, kako je dodao, sa onim šta je uradila prema bankama, ukljuèujuæi kreditne garancije za 150 miliona EUR zaduženja, obezbijedila snaženje kreditnog potencijala banaka. »Sada je na njima da kroz poslovnu poltiku definišu pravac novog kreditiranja ili revidiranja postojeæih kreditnih aranžmana, ukljuèujuæi i reprogram. Na to Vlada ne može da utièe«, rekao je Ðukanoviæ. On tvrdi da je, i pored uticaja globalne ekonomske krize, Crna Gora stabilna u odnosu na okruženje. »Nije bilo bankrota banaka, znaèajnijih preduzeæa i nije bilo znaèajnijeg otpuštanja radnika. Najteži dio krize je iza nas, svjetska ekonomija je krenula putem oporavka«, kazao je Ðukanoviæ. On je saopštio da je realno oèekivati da se Fond rada formira do kraja godine, kako bi se obezbijedile otpremnine za radnike koji ih nijesu dobili. Prema rijeèima Ðukanoviæa, podatke o bivšim državnim preduzeæima i bankama kod kojih je sporna isplata otpremnina, posjeduje Savez sindikata (SSCG). On je podsjetio da je Vlada, za rješavanje tehnoloških viškova u Kombinatu aluminijuma (KAP) napravila Socijalno-razvojni program. Za taj program, odnosno za dobrovoljno napuštanje radnog mjesta uz otpremnine, prijavilo se oko 1,54 hiljade radnika KAP-a. »Ako doðe do prestanka radnog odnosa na ovaj naèin, postoji moguænost postizanja sporazuma sa Zavodom za zapošljavanje oko zaštite prava zaposlenih. Tako æe svi oni koji se sporazumiju sa poslodavcem da im prestane radni odnos uz isplatu otpremnine, imati pravo na benefite koji pripadaju zaposlenima kojima je radni odnos prestao jer su proglašeni tehnološkim viškom«, naveo je Ðukanoviæ. On je dodao da u cilju realizacije mjere predviðenih Socijalno-razvojnim programom Vlada intenzivno pregovara sa bankama radi obezbjeðivanja potrebnih sredstava. »Oèekujem da u narednih dana okonèamo taj posao«, rekao je Ðukanoviæ. (kraj) bvm