Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Neplaæanje poreza i doprinosa na zarade i neizdavanje fiskalnih raèuna oblici su sive ekonomije zbog kojih Budžet najviše gubi, saopštio je danas crnogorski ministar finansija Igor Lukšiæ. On je u pauzi sastanka sa direktorima Uprave carina i Direkcije javnih prihoda Miodragom Radusinoviæem i Predragom Markoviæem novinarima rekao da Ministarstvo finansija najprije zanima razlika u planiranim i prikupljenim budžetskim prihodima koja je posljedica sive ekonomije. Lukšiæ je ocijenio da je Vlada prošle godine znaèajno smanjila sivu ekonomiju, ali i da je primjetno njeno novo pojavljivanje, koje može biti uzrokovano «privrednim usporavanjem». U izvještaju o budžetskim primicima u prva èetiri mjeseca, navedeno je da su prihodi od poreza na zarade, akciza na uvoz, carina i tranzita bili oko deset miliona EUR manji od planiranih. Poreza na dodatu vrijednost je, za razliku od tih dažbina, prikupljeno 39 miliona EUR ili šest miliona bolje od plana. Lukšiæ nije mogao da saopšti koliko je uèešæe sive ekonomije u Crnoj Gori ili šteta koju nanosi Budžetu, jer, kako je kazao, nedostaju pouzdani podaci. »Ne bih spekulisao ciframa, jer se razlikuju. Od novinara do raznih politièara postoje raznorazne procjene, od dva, pet, deset, 20 ili 50 miliona EUR štete. Mislim da one nijesu realne«, rekao je Lukšiæ. On je dodao da je Vlada, iako nema pouzdane podatke o uèešæu sive ekonomije u bruto društvenom proizvodu, Agendom ekonomskih reformi planirala da ga do 2006. godine svede na 20 odsto. »U sivu ekonomiju ulaze i evidentirani i neevidentirani radnici, neobraèunati porez na dodatu vrijednost, nelegalna distribucija nekih proizvoda i sve je to teško pouzdano predvidjeti, dok bi svako zakivanje za neku cifru bilo krajnje pogrešno. Pri procjeni sive ekonomije, parametar treba da bude planiran broj nezaposlenih i prihodi u Budžetu«, smatra Lukšiæ. Na pitanje kako Ministarstvo, Uprava carina i Direkcija mogu ozbiljno razgovarati o sivoj ekonomiji ako nemaju nikakve procjene, on je odgovorio da Crna Gora odavno ima problem sa statistikom i da treba napraviti kvalitetnu bazu podataka. Nakon zamjerke novinara da Vlada suzbijanje šverca cigareta uvijek poèinje od uliènih prodavaca, a ne nelegalnih uvoznika i vlasnika magacina, Lukšiæ je rekao da se ta borba »vodi sa dva kraja«. »Tu postoji proces prekidanja isporuke, ali i demotivisanja uvoznika da to rade zato što nemaju kome da distribuiraju. Suzbijanje nelegalne prodaje cigareta mora biti voðeno na oba kraja, a neophodna mu je i podrška javnosti«, smatra ministar finansija. On je podsjetio da je crnogorska Vlada planirala da uskoro poveæa akcize na cigarete, ali je, ne precizirajuæi za koliko, dodao da to neæe biti znaèajno. Prema procjenama legalnih uvoznika poveæanje dažbina na duvan samo bi poveæalo udio nelegalnog prometa, a smanjilo prihode onima koji poštuju propise. Oni smatraju da je najmanje 70 odsto crnogorskog tržišta cigaretama nelegalno i da država godišnje zbog neplaæenih akciza, poreza i carina gubi više od 25 miliona EUR. Predstavnici Ministarstva, Uprave carina i Dirkecije dogovorili su se da od sada redovno razmatraju prikupljanje prihoda, kako je Lukšiæ rekao, svakih sedam, 15 ili 30 dana. (kraj) dmc/anf