Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Vlada je danas usvojila Program ekonomskih reformi za Crnu Goru za period od ove do 2018. godine, čiji je cilj u narednom srednjeročju intenzivniji i održiv ekonomski rast uz otvaranje novih radnih mjesta. Koordinator radnog tima za pripremu Programa ekonomskih reformi, Tijana Stanković, kazala je da su u dokumentu predstavljene mjere kao odgovor na identifikovane prepreke rastu. „Mnogi bi komentarisali Crnu Goru kao zemlju sa visokim stopama ekonomskog rasta, međutim ako treba da se usklađujemo sa ciljem kvalitetniji život svakog pojedinca Crne Gore neophodan je dinamičniji ekonomski rast i povećanje standarda života pojedinaca", rekla je Stanković nakon sjdnice Vlade. Ona je dodala da se mora razmišljati da donesene mjere ne prouzrokuju probleme u bližoj ili daljoj budućnosti. „Fokus će biti rast konkurentnosti crnogorske ekonomije kroz primjenu strukturnih reformi i razvoja infrastrukture u cilju rasta domaćih i stranih direktnih investicija, koje su generator rasta“, precizirala je Stanković. Ona je navela da su projekcije realnog rasta za ovu godinu 4,1 odsto, za narednu četiri odsto, a u 2018. godini tri odsto. „U skladu sa tim raste i zaposlenost, odnosno pada stopa nezaposlenosti na 16,5 odsto i deficit tekućeg računa sa 15,3 odsto u ovoj na 12,2 odsto u narednoj godini“, kazala je Stanković. Ona je dodala da su ostali dosljedni praksi i intenciji da budu što realniji u prikazivanju ekonomskog stanja u zemlji i da se pripreme na negativne faktore, pa su uradili scenario nižeg rasta koji predviđa u ovoj godini realni rast od 1,3 odsto, u narednoj četiri odsto, a u 2018. godini 3,2 odsto. „Fiskalni indikatori su u narednoj godini 6,1 odsto deficita javne potrošnje, isti deficit predviđa se za narednu, dok u 2018. godini bi trebalo da iznosi 2,8 odsto“, objasnila je Stanković. Osnovni scenario podrazumijeva i, kako je navela, rast duga u iznosu od 70,7 odsto od bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini, a 77,9 odsto u 2018. „U skladu sa slabijim realnim rastom u ovoj godini, prema scenariju nižeg rasta, i javni dug bi bio visočiji i dostigao bi 77,4 odsto“ rekla je Stanković. Prema njenim riječima, fiskalna konsolidacija koja podrazumijeva smanjivanje deficita i stabilizaciju duga u odnosu na BDP zavisi od ekonomskog rasta i od spremnosti da se stvori ambijent koji će taj rast podržati. Ona je precizirala da svaka mjera koja je predstavljena u dokumentu ima i svoj procijenjeni fiskalni uticaj. „Organizovali smo i javnu raspravu gdje su javnost i pozvani učesnici iz različitih sektora imali piliku da komentarišu dokument kako bi on bio što kvalitetniji“, navela je Stanković. Dokument, kako je rekla, sadrži četiri poglavlja koja se tiču cilja ekonomske politike za srednji rok, makroekonomskog i fiskalnog okvira, kao i prioriteta strukturnih reformi u periodu od ove do 2018. godine. „Osnovno polazište u Programu ekonomskih reformi je strateški cilj kvalitetan život svakog pojedinca u Crnoj Gori, kao i prioritetni sektori ekoomskog rasta, odnosno turizam, energetika, poljoprivreda i industrija“, navela je Stanković. Vlada je, prije pripreme na dokumentu, usvojila prioritete ekonomske politike koji obuhvataju dalji razvoj saobraćajne infrasrukture, fiskalnu održivost, povoljan investicioni ambijent, formalizaciju neformalne nezaposlenosti, stvaranje uslova za rast kredita, kao i jačanje malih i srednjih preduzeća. (kraj) sam/jlb