Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Na raèun Ministarstva finansija do sada je, po osnovu procesa podjele finansijske aktive i pasive, uplaæeno 6,7 miliona EUR, kao i 38,47 hiljada unci zlata, trenutne tržišne vrijednosti od oko 28,9 miliona, saopšteno je iz Vlade. Pomoænik ministra finansija, Dušan Peroviæ, naveo je da, što se tièe finansijskih potraživanja, Crna Gora ima manje potraživanje prema Albaniji, kao i blokirana sredstva kod stranih banaka. Od toga se najveæi dio od oko 2,5 miliona EUR nalazi kod švajcarske banke UBS zbog neregulisane obaveze Crne Gore po osnovu API obveznica. »Kada je sukcesija finansijske imovine u pitanju, ostalo je da se reguliše pitanja duga prema Libiji, klirinškog duga prema bivšoj Èehoslovaèkoj, Kuvajtu, depoziti bivše Narodne banke Jugoslavije (NBJ) kod UBS-a, devizna štednja, penzije i imovinska pitanja graðana«, rekao je Peroviæ Pobjedi. On je podsjetio da je veæina finansijskih prava i obaveza podijeljena je shodno odredbama Sporazuma o pitanjima sukcesija potpisanog u Beèu 2001. godine izmeðu bivših jugoslovenskih republika odnosno država sukcesora. Podjela finansijske imovine državne zajednice Srbija i Crna Gora regulisana Sporazumom izmeðu Srbije i Crne Gore o regulisanju èlanstva u meðunarodnim finansijskim organizacijama i razgranièenju finansijskih prava i obaveza, potpisanog u junu 2006. godine. Peroviæ kaže da proces sukcesije traje dugo, s obzirom na to da uèestvuju predstavnici svih država bivše SFRJ. »Postoji problem u organizaciji sastanaka, meðutim ostao je manji broj pitanja da se riješi jer je veæi dio finansijske aktive i pasive veæ podijeljen«, kazao je Peroviæ. U sklopu rješavanja pitanja podjele deviznih sredstava Narodne banke bivše SFRJ, koja su blokirana na raèunima kod stranih banaka, a u skladu s inicijativom Administracije SAD, u aprilu 2003. realizovana je podjela deviznih sredstava u iznosu od oko 237 miliona USD blokiranih na raèunima u amerièkim bankama. Srbiji i Crnoj Gori, koje su bile tada u zajednièkoj državi, pripalo je oko 90 miliona USD ili 38 odsto ukupnog iznosa deblokiranih sredstava. U vezi sa rješavanjem odnosa iz klirinškog perioda poslovanja, postignut je sporazum kojim je regulisan klirinški dug Ruske Federacije prema bivšim jugoslovenskim republikama u ukupnom iznosu od oko 1,3 milijarde klirinških dolara. Multilateralni memorandum izmeðu Vlade Ruske Federacije i vlada država sukcesora bivše SFRJ o regulisanju meðusobnih finansijskih potraživanja po obraèunima vezanim za robni promet izmeðu bivše SFRJ i bivšeg Sovjetskog saveza potpisan je 17. septembra 2003. godine. Predstavnici država sukcesora odluèili su da se mehanizam i metodologija podjele monetarnog zlata u BIS-u, Bazel, primijene i na podjelu preostalog monetarnog zlata Narodne banke bivše SFRJ u skladu s procentima predviðenim Sporazumom, o èemu je postignuta saglasnost u maju 2005. U julu 2005. predstavnici država sukcesora postigli su dogovor o podjeli deviznih sredstava u iznosu od oko 221 milion USD zamrznutih na raèunima Narodne banke bivše SFRJ kod banaka u inostranstvu, osim u SAD, gdje su sredstva deblokirana i podijeljena 2003. Raspodjela navedenih sredstava meðu državama sukcesorima obavlja se takoðe primjenom procenata iz Sporazuma o pitanjima sukcesije, prema kojima bi Srbiji i Crnoj Gori pripalo 38 odsto, ili oko 84 miliona USD. Postignut je i znaèajan sporazum o regulisanju obaveza po nerazduženim garancijama koje je izdao Vojni servis Narodne banke bivše SFRJ. U skladu s postignutim dogovorom, potencijalne obaveze po tim garancijama preuzeæe konkretna preduzeæa sa teritorije svih država sukcesora koja su krajnji korisnici sredstava po poslovima za koje su izdate pojedine garancije. Predstavnici država sukcesora postigli su dogovor o podjeli 44 od ukupno 67 objekata u zemljama Evrope, Sjeverne Amerike i u Australiji. Srbija je tada dobila 21 objekat - ambasade u Helsinkiju, Pragu, Sofiji, Rimu, Budimpešti, Meksiku, zatim ambasadu i rezidenciju u Atini, rezidencije u Kanberi, Londonu, Lisabonu, Otavi, Vašingtonu, Ankari, kao i zgrade generalnih konzulata u Sidneju i Solunu, dva stana u Trstu, kuæu u Ankari, plac u Istanbulu, konzularno odjeljenje u Budimpešti i vojnu misiju u Berlinu. Hrvatskoj su pripale ambasade u Beèu, Hagu i Lisabonu, rezidencije u Helsinkiju, Madridu, Stokholmu i Oslu, generalni konzulat u Torontu, kao i dva stana u Trstu. Bosni i Hercegovini, sukcesijom su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u Budimpešti i Beèu, jedna kuæa u Vašingtonu i stan u Milanu. Slovenija je dobila rezidenciju u Rimu i zgrade generalnih konzulata u Celovecu i Milanu, a Makedonija ambasadu u Kanberi, konzularno odjeljenje u Atini, generalni konzulat u Cirihu i jedan stan u Rimu. U ranijim fazama pregovora raspodijeljeno je pet objekata. Ambasada u Londonu pripala je BiH, u Parizu Hrvatskoj, generalni konzulat u Parizu Makedoniji, ambasada u Vašingtonu Sloveniji i rezidencija u Parizu Srbiji. S obzirom na to da je za pet diplomatsko - konzularnih predstavništava u posjedu bivše SFRJ dogovor postignut ranije, preostalo je 18 objekata. U toku ranijih pregovora predviðeno je da sedam od 18 objekata bude izloženo prodaji i da sredstva dobijena od toga budu meðusobno raspodijeljena. Rijeè je o sjedištu misije pri UN i rezidenciji u Njujorku, ambasadama i rezidencijama u Tokiju, Velingtonu i Bernu, kao i o ambasadi u Bonu. Sporni objekti su zemljište u Kanberi, ambasade u Kopenhagenu, Varšavi, Briselu i Stokholmu, stanovi u Rimu i Trstu, rezidencija i kuæa u Varšavi, generalni konzulat u Frankfurtu i sjedište misije u Ženevi. Kada se u potpunosti podijeli imovina meðu bivšim republikama SFRJ, kreæe se u podjelu izmeðu Srbije i Crne Gore. Tu postoje dvije moguænosti, da Srbiji prema principu izdržavanja objekata ambasada i konzularnih predstavnistava pripadne 95 odsto, a Crnoj Gori pet. Ili, druga moguænost, da sva diplomatska predstavništava pripadnu Srbiji kao pravnom sljedbeniku državne zajednice SCG. U svakom sluèaju pet procenata koje æe pripasti Crnoj Gori upuæuju na to da Crna Gora može dobiti jednu ambasadu ili odgovarajuæu vrijednost u novcu. Peroviæ je naglasio da predstavnici Ministarstva finansija i Centralne banke Crne Gore, uèestvuju u radu Komiteta za podjelu finansijske aktive i pasive bivše SFRJ i da se sastanci organizuju prema principu rotacije države domaæina. Posljednji je održan u februaru 2006. godine u Beogradu, dok æe se naredni održati u maju u Sarajevu. »Osim navedene podjele finansijske aktive i pasive, u kome uèestvuju predstavnici Ministarstva finansija i Centralne banke, sukcesija obuhvata još šest oblasti: pokretna i nepokretna imovina, diplomatska i konzularna imovina, arhiva, penzije, ostala prava i obaveze i privatna svojina i steèena prava«, objasnio je Peroviæ. (kraj) bvm