Podgorica, (MINA-BUSINESS) - Državni dug na kraju oktobra iznosio je 1,45 milijardi EUR ili 44,24 odsto bruto domaæeg proizvoda (BDP), što predstavlja blago smanjenje u odnosu na septembar. Iz Ministarstva finansija je saopšteno da je domaæi dug dostigao 383,5 miliona EUR ili 11,72 odsto BDP-a, dok je udio stranog bio 1,06 milijardi, odnosno 32,52 odsto BDP-a. U publikaciji Ministarstva pod nazivom Mjeseèni makroekonomski indikatori navodi se i da je deficit budžeta nakon deset mjeseci iznosio 64,09 miliona EUR ili 1,96 odsto BDP-a, dok je u oktobru porastao svega 470 hiljada EUR. “Primarni deficit na kraju oktobra iznosio je 19,35 miliona EUR, dok je otplata duga dostigla 148,45 miliona, odnosno 4,53 odsto BDP-a”, objasnili su iz Ministarstva. Izvorni budžetski prihodi za deset mjeseci iznosili su 919,94 miliona EUR, što je 28,39 odsto procijenjenog BDP-a za ovu godinu. Prihodi su u odnosu na planirane bili 2,47 odsto niži, dok su za isti period prethodne godine neznatno oslabili. “Akcize su oèekivano više u odnosu na prošlu godinu, ali je nastavljena dobra naplata poreza na dodatu vrijednost (PDV). Naplata je nešto niža u odnosu na plan, ali i 7,2 odsto veæa nego u istom periodu prošle godine”, kazali su iz Ministarstva. Budžetski izdaci iznose 94,7 odsto u odnosu na plan, dok su u poreðenju istim periodom prošle godine porasli 4,95 odsto. Posmatrano po kategorijama rashoda, najveæe apsolutno poveæanje u odnosu na prethodnu godinu je kod transfera za socijalnu zaštitu, oko 28 miliona EUR, dok je procentualno najveæi skok zabilježen kod kamata. One su za deset mjeseci skoro udvostruèene u odnosu na prethodnu godinu. Iz Ministarstva su saopštili i da je inflacija mjerena indeksom potrošaèkih cijena u oktobru bila na nivou od 3,3 odsto, što je niže nego na poèetku godine, dok je mjeseèna iznosila 0,2 odsto. Oni su dodali da su na rast inflacije u oktobru najviše uticali alkoholna piæa i duvan 25,6 odsto, zdravstvo 17,7 odsto i prevoz 10,1 odsto, dok su silazni efekat imali hrana i piæa jedan odsto, odjeæa i obuæa 0,8 odsto, a pokuæstvo i oprema za kuæu i komunikacije po 0,9 odsto. Najveæi godišnji rast cijena zabilježen je kod vaðenja ostalih ruda i kamena 24 odsto, ali i proizvodnje prehrambenih proizvoda i piæa i osnovnih metala 12,2 odsto, odnosno 4,8 odsto. Harmonizovani indeks potrošaèkih cijena u oktobru je iznosio 3,9 odsto, što je 0,4 procentnih poena više nego u septembru. Prosjeèna bruto zarada u oktobru je iznosila 711 EUR, dok je neto ostala na septembarskom nivou od 477 EUR. Prosjeèna neto zarada je za deset mjeseci ove godine realno smanjena 1,2 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. Iz Ministarstva su naveli da je stopa nezaposlenosti u oktobru iznosila 11,4 odsto i bila je manja nego u istom periodu prošle godine, dok je u poreðenju sa septembrom blago porasla. “Nezaposlenost je u oktobru bila 5,4 odsto manja, dok je zaposlenost porasla 4,3 odsto na godišnjem nivou. Broj novozaposlenih u desetomjeseènom periodu iznosio je 17,79 hiljada, od èego se na sezonsko zapošljavanje odnosilo 8,36 hiljada”, saopšteno je iz Ministarstva. Oni tvrde i da je u periodu od januara do oktobra znaèajno poveæan izvoz robe, 47,4 odsto, dok je uvoz ojaèao 11 odsto. “Rast izvoza determinisan je prije svega izvozom aluminijuma èija je vrijednost poveæana 55 odsto na 156 miliona EUR. Zabilježen je znaèajan rast izvoza elektriène energije, usljed registrovanog reeksporta preko teritorije Crne Gore”, naveli su iz Ministarstva. Porastao je i izvoz na poziciji mineralne rude i otpada 94 odsto na 32 miliona EUR, kao i èelika 48 odsto na 23,7 miliona EUR. Rast uvoza robe za deset mjeseci posljedica je znaèajnog poveæanja uvoza nafte i naftnih derivata, od oko 173,3 miliona EUR, ali i elektriène energije, 280 odsto. “Uvoz struje u ovoj godini biæe znaèajno poveæan zbog izuzetno dugog sušnog perioda i vrlo niskih akumulacija”, najavili su iz Ministarstva. Porastao je i uvoz mineralnih ruda i otpada usljed reeksporta preko teritorije Crne Gore, ali i hrane, devet odsto na 291 miliona EUR. Iz Ministarstva su ocijenili da je rast turistièkog prometa iznad oèekivanog pokrenuo aktivnost i u ostalim sektorima ekonomije, s obzirom da je za deset mjeseci ostvaren rast noæenja i dolazaka 10,2 odsto, odnosno 8,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zabilježen je i pad industrijske proizvodnje od 5,9 odsto usljed slabije proizvodnje elektriène energije, dok su preraðivaèka industrija i vaðenje rude i kamena ostvarili skok od 8,7 odsto, odnosno dva odsto. “Nastavljen je i oporavak proizvodnje osnovnih metala, koja je za deset mjeseci ojaèala 18,8 osto, dok je promet u maloprodaji bio 20,1 odsto veæi u poreðenju sa istim periodom prošle godine, što je prvenstveno rezultat rasta prometa u turizmu”, kazali su iz Ministarstva finansija. Vrijednost obavljenih graðevinskih radova u treæem kvartalu veæa je 2,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. (kraj) nar