Podgorica, (MINA-BUSINESS) – Dug poreskih obveznika prema kojima se mogu preduzeti mjere prinudne naplate iznosi 218 miliona EUR, saopštio je ministar finansija, Radoje Žugiæ. "U taj iznos ukljuèene su i obraèunate kamate aktivnim poreskim obaveznicima zbog neblagovremenog izmirenja glavnice duga od oko 69 miliona EUR“, rekao je Žugiæ u Skupštini, odgovarajuæi na pitanja poslanika Socijaldemokratske (SDP) i Socijalistièke narodne partije (SNP), Damira Šehoviæa i Aleksandra Damjanoviæa. On je objasnio da se taj iznos dobija kada se od ukupno evidentiranog kalkulativnog duga, koji iznosi 537 miliona EUR, oduzme poreski kredit od 114 miliona, dug likvidiranih i preduzeæa u steèaju od 45 miliona, odnosno 135 miliona, reprogramirani dug iz 2003. godine od 25 miliona EUR. Žugiæ je saopštio da su u evidenciji Poreske uprave (PU) iskazane preplate poreskih obaveza od oko 286 miliona EUR, koje se odnose na poreski kredit, a dominatno predstavljaju uplate za koje nijesu podnijeti obraèuni poreskih obaveza. „Znaèajan broj poreskih obveznika, koji ima iskazan poreski kredit, ne podnese zahtjev za povraæaj kredita ili izmirenje poreskih obaveza iz njega. Takoðe, odreðeni broj poreskih obveznika uplati poreske obaveze, ali ne podnese njihov obraèun, tako da se na raèunima takvi iznosi evidentiraju kao preplate“, objasnio je Žugiæ. On je dodao da se procjenjuje da se najmanje 40 odsto iznosa preplate od 286 miliona EUR odnosi na poreske kredite po osnovu kojih bi se umanjio poreski dug, što znaèi da bi se po tom osnovu ukupan poreski dug smanjio 114 miliona EUR. „Dio duga koji se odnosi na dugovanja likvidiranih i preduzeæa u steèaju tretira se kao nenaplativ. Dug koji se odnosi na reprogram poreskih obaveza iz 2003. godine za preduzeæa koja su se u to vrijeme nalazila u procesu privatizacije najveæim dijelom je naplaæen kroz odredene modele kompenzacije, tako da faktièki ne postoji“, saopštio je Žugiæ. On je kazao da postoje opravdani razlozi da se utvrðivanje poreskog duga obavlja i procjenom, jer na kvalitet podataka utièe dezintegrisanost Informacionog sistema PU. „Još funkcionišu dva odvojena knjigovodstvena modula. U proteklih godinu, intenzivno je raðeno na sistemskom rješavanju problema koji se odnosio na nekontrolisani dnevni prirast baze podataka sagmenta objedinjene naplate“, rekao je Žugiæ. On je naveo da je uraðena zamjena tog knjigovodstvenog modula i sistem je pušten u produkcioni rad. Novi podsistem æe, kako je kazao, predstavljati jezgro buduæeg IT-a PU i njegovom implementacijom de se stvoriti uslovi za kreiranje jedinstvenog knjigovodstvenog modula. Žugiæ je saopštio da je PU realizovala i niz drugih aktivnosti, tako da je implementiran i uveden u upotrebu podsistem koji pokriva online i podnošenje prijava za poreze na dodatu vrijednost (PDV) i dobit, finansijskih iskaza i povraæaja PDV-a. „Sve to ukazuje da je PU prepoznala odreðene nedostatke koji direktno ili indirektno utièu na kvalitet dostavljenih informacija i intezivno je radila na njihovom sistemskom rješavanju, tako da se oèekuje ažurnije evidentiranje poreskih prijava i potraživanja, odnosno precizno praæenje poreskog duga“, kazao je Žugiæ. On je rekao da je prošle godine, pa osnovu naplate poreskih obaveza, ostvaren prihod od 942 miliona EUR, 76 miliona veæi nego 2012. „Taj podatak ukazuje na èinjenicu da je naplata u prethodnoj godini nadmašila i naplatu u godini investicionog buma, 2008. za 31 milion EUR. Prema podacima o naplati poreza, izvjesno je da æe se i u ovoj godini ostvariti veæi stepen naplate u odnosu na prošlu“, naveo je Žugiæ. On je najavio da æe Ministarstvo finansija predložiti revidiranje Kriviènog zakonika u cilju oštrijeg sankcionisanja pojava koje dovode do poreske evazije i odnose se, prije svega, na isplaæivanje zarada bez plaæanja poreza i doprinosa. „Odložena poreska i neporeska potraživanja iznose oko 20 miliona EUR od èega se na odloženo plaæanje obaveza odnosi sedam miliona, a na plaæanje u ratama 13 miliona EUR. Takoðe, shodno Uredbi o postupku naplate poreskih potraživanja imovinom od 11 poreskih obveznika je naplaæeno oko deset miliona EUR“, saopštio je Žugiæ. (kraj) nar/bvm